Kako je u pretposlednjem broju jednog auto časopisa kod nas (znate verovatno kom) bila nagradna akcija, a sastojala se od toga da se napiše priča o vlasniku i njegovom automobilu, to me je navelo da i ja jednu napišem, pa je evo i ovde.
Naravno, očekujem i vaše.
Drug na drumu
Posle nekih 15 godina stoperskog staža te prve ukazane prilike da nađem pouzdanog druga na drumu, tamo negde maja 2013. upoznao sam Ford Fijestu. Iskreno, nisam bio oduševljen prvim utiskom, ali nije bilo ni to da je taj Ford bio odbojan. Ja, naviknut na duge šetnje bio sam u neku ruku rezervisan na promenu, a on, ćudljiv, nije baš bio za priču. Upoznao nas je kum od mog rođaka. Kako je trebalo razbiti nelagodnu atmosferu u vazduhu prvi sam probio led.
- Zdravo, ja sam Aleksandar.
- Zdravo. Ja sam Fijesta.
A onda momenat ćutanja. Bio je to auto sa petoro vrata, sa aluminijumskim felnama od 14'' i „Ghia“ paketom opreme. Kako ne bi ostali na ćutanju, nastavih.
- Koje si godište?
- 2002.
- Koji motor imaš?
- 1.4 benzinski od 80 KS.
- Koliko si drugara imao do sad?
- Jednog.
- Samo jednog?
- Da. Italijana.
- A gde si rođen?
- U Nemačkoj.
- Ona govori istinu. Ubacuje se rođakov kum.
- Ja nisam žensko! Odbrusi mu on! Samo su mi dali takvo ime.
Takva reakcija je bila iznenađenje za mene. Taj Ford nije odavao takav utisak. Utisak nekog ko neda na sebe. I to mi se svidelo.
- Koliko si kilometara prešao? Upitah.
- Oko 150.000.
- Kad si bio na sistematskom poslednji put?
- Pre nekih 50.000km.
- E, ja ti obezbeđujem ako hoćeš. I garantujem da će biti zamenjeni kaiš, španer i sve redom. Ubaci se rođakov kum.
- A da li ti znaš da se brineš o autima? Upita me on.
Ovo je bilo prvo pitanje koje mi je on postavio. Zaista sam bio i iznenađen i srećan zbog tog pitanja. Odgovorio sam mu na njemu neočekivan način.
- Vidiš, ja na auto ne gledam kao na prevozno sredstvo od tačke „A“ do tačke „B“. Meni je auto neko ko mi je drug na drumu, neko uz koga ću uživati i kome se mogu poveriti. I da, mašinske sam struke. I da, imam predznanje da se brinem o tebi. I da, zaljubljenik sam u automobilizam.
I priča je tako krenula svojim tokom. Nekako prirodno rekao bih. Nedugo zatim, usledio je i pregled unutrašnjosti i probna vožnja. Time je i ozvnaničen početak našeg dugogodišnjeg drugarstva.
Kako bih mu pokazao da ću zaista biti drug, za početak našeg drugarstva kupio sam mu prvu pomoć, sajlu za vuču i dva reflektujuća prsluka. Zaista se obradovao tome, a on me je zauzvrat počastio izvrsnom voznom dinamikom, i onim osmehom na licu.
Kako se bližila zima kupio sam mu 4 zimske gume sa sve čeličnim felnama – Fordovim. Kako se samo obradovao originalnom poklonu! Međutim, ubrzo je dobio prehladu pa sam kao dobar drug otišao do apoteke i kupio nov akumulator. Odmah je živnuo! Iako me je sve to koštalo značajene sume novca, bio sam ponosan na ono što sam dobio zauzvrat.
Vremenom, osetio sam da nešto nije u redu. Otišao sam na gugl i istražio simptom koji se javljao kod mog druga. Našao sam rešenje za problem! Upoznao sam ga sa rođacima iz Ford Club Serbia i kupio mu maketu – Autić Ford u 1:43 razmeri, u istoj boji, sa istim felnama! To ga je istaklo među rođacima, a ujedno ojačalo našu vezu! Bili smo ponosni!
Nastaviće se...
Omekšaj to malo 
