Ford Club Serbia

Evo da okačim i neke od slika mojih Fordova

Ako nije previše okačiću još nekom drugom prilikom . Pozdrav

Direktore daj još malo informacija o limuzinama.

Evo još nekih informacija vezanih za srebrnog . On je 1990.godište 2.0i Dohc i zaista je lepo očuvan sa orig. alu felnama. Paket opreme je GL i od nekih dodataka ima board computer, tempomat i šiber. Prešao je 139000 km i bukvalno je kao nov . Od nekih stvari koje sam ja ubacio ima DVD ali nije ništa veliko i napadno ( klasičan cd-MP3 player sa 3.6 inch ekranom ) Boja mu je silver ali nije prva jer je urađena zaštita ,limarija i farbanje pre dve godine ( u kompletu sa branicima i lajsnama ) . Unutrašnjost je oker boje i u početku mi se nije dopadala ali sam se nekako navikao obzirom da izgleda kao nova ( baba vozila subotom na pijacu i nedeljom u crkvu , a deda bio prvi vlasnik, u Švajcarskoj naravno). Nisam ugrađivao plin i ne nameravam ( uglavnom zbog potrebne novčane mase ali i zbog toga što mi je radni , životni i društveni prostor ograničen na NBgd-Zemun izuzev nekih izleta i putovanja na more, tako da mi je godišnja kilometraža oko 10 000 km. a gradska potrošnja oko 10.5 l ,što mi je za sada još uvek podnošljivo ).Vozi se svaki dan i za ove tri godine nisam imao nikakvih većih problema osim nekih sitnica (ISCV- zaprljan (očišćeno-rešeno) ,gubitak mase na pumpi ,e to sam tražio tri dana a desilo se da je istopljen džek na pumpi ali u samom rezervoaru i to samo papučica za masu tako da je bilo teško uočljivo jer auto je ili radio savršeno ili izgubi sve u preticanju šlepera na auto putu pri povratku sa mora i 70 l u rezervoaru sa troje dece pozadi ,skrušenom ženom pored i taštom koja me čeka kod kuće a alat zatrpan negde na dnu ).Tada sam hteo da ga pojedem sa sve ramovima za tablice ali nekom čarolijom sam rešio za 45min zategavši kabal od pumpe na u jednu stranu i privezavši ga za branik plastičnom šelnicom da ne mrda do Beograda.Sreća na 39-om kilometru od Evzonija ,u zaustavnoj traci, okolo nigde ništa, nema ni kera da me izujeda, a turistički autobusi fijuču pored vas pred sumrak. Održavanje uglavnom obavljam sam, da se ne ljute kolege mehaničari, jer ja najviše verujem sebi a i ni za koju cenu ne budžim nešto jer je auto moj porodični pa se tako prema njemu i odnosim. Uvek reagujem na prve znake kvara i nikada ne odustajem dok isti ne rešim jer mi je potreban ispravan auto .Još malo ću o autu da ne omašim temu . Prva boja je bila neka zelena providna ali je auto dugo stajao u garaži, koja je verovatno prokišnjavala, tako da mu je kada ga je moj ćale kupio totalno bio propao lak na haubi i krovu i izgledao je toliko ofucano da niko nije verovao kada smo otvorili vrata i haubu koliko je sve bilo novo i motor i enterijer. Prvobitno je trebalo da bude donator ali nismo odoleli pa je uloženo oko 1000E u farbanje i zaštitu tako da je sa 800E koliko je plaćen i registracijom izašao na 2000E. Mogu da kažem da vredi svaku paru i da ga ne bih menjao ni za šta novije . Toliko o njemu.

Na nekoj od fotografija se vidi i istorijsko sklapanje Scorpia 2 Mediteran Blue koje je počelo 01.08.2008 i još traje ali o tome drugi put a ovo je da zagolicamo radoznale .Ima malo na slikama i naslednika, jer za njih je njihov tata najbolji i najveći majstor a najbolji auto je FORD !!! Veliki pozdrav od Peđe