Ford klasika

[ace1]

Evo prve

[Talladega_500]

Ford Mustang Boss 302, Boss 429, Boss 351

Rivalitet između Ford Mustanga i Chevrolet Camara je počeo 1967 godine kada je Chevrolet predstavio Camaro. Camaro je predstavljao najveći konkurent Mustangu u popularnoj pony klasi, koju je Mustang i osnovao kad je predstavljen tri godine ranije. I pored ogromnog uspeha na tržištu, Mustang ipak nije mogao da se meri sa Camarom po pitanju performance jer je Chevrolet imao small i big block motore koji su u potpunosti dominirali u poređenju sa Fordovim 289 cid i 390 cid. Tu je i dalje bili Shelby GT350 i GT500, ali sa visokom cenom nije ih svako mogao priuštiti. Ford je takođe bio nezadovoljan kvalitetom dizajnerskih promena koje je Shelby radio, a obe strane su imale drugačije ideje kako bi Mustang Shelby trebao da bude. Shelby je insistirao na moćnim motorima i malim brojevima proizvodnje čime bi modeli bili svakako specijalni, dok je Ford želeo da doda više opreme i poveća prodaju i napravi maksimalan profit. Zbog nesporazuma i ranije se znalo da će 1969/1970 Mustang biti poslednji Shelby model i Ford je vredno počeo da radi na sopstvenim Mustanzima visokih performanci. Kao rezultat su nastali Mustang Boss 302 i Boss 429, koji su se proizvodili samo 1969 i 1970 godine. Boss 302 je bio namenjen za jako popularnu Trans Am seriju dok je Boss 429 napravljen da zadovolji broj napravljenih primeraka za NASCAR. Larry Shinoda, bivši inženjer General Motorsa, je preuzeo projekat u svoje ruke i napravio možda dva najbolja Mustanga svih vremena. Ford je želeo ne samo performance već i najbolju stabilnost u krivinama ikada dostupnu na nekom Američkom automobilu. Kao što mu ime kaže Boss 302 je bio 302 cid (5.0L) i na papiru je razvijao 290 ks (u realnosti preko 400 ks). Ubrzanje do 100 km/h je iznosilo 6.9 sekundi dok je početna cena bila $3,720. Rumor je da je Ford želeo da nazove ovaj Mustang Trans Am, ali je Pontiac već rezervisao Trans Am ime za performance verziju Firebirda. U 1969 godini Ford je napravio samo 1,628 Boss 302, a sledeća godina je bila dosta uspešnija i napravljeno je 7,013 primeraka. Boss 302 je imao dosta uspeha u Trans Am seriji. I pored jake konkurencije kao što su Chevrolet Camaro Z28, Pontiac Firebird Trans Am, Plymouth AAR Cuda, Dodge Challenger T/A, Mercury Cougar XR7 i AMC Javelin SST, Boss 302 je završio 1969 sezonu kao drugi, a pod komandom legendarnog Bud Moore osvojio titulu u 1970 sezoni sa vozačem Parnelli Jones.
Ništa manje popularan nije bio Boss 429. Na prvi pogled toliki motor bi se odnosio na drag takmičenje, ali svrha Boss 429 je bila da zadovolji broj napravljenih serijskih motora za NASCAR (minimalno 500 primeraka), gde je Ford apsolutno dominirao sa Ford Torino i Torino Talladega. Kao što mu ime kaže Boss 429 je bio 429 cid (7.0L) i na papiru je razvijao 375 ks, a u realnosti preko 500 ks. Samo 859 primeraka je napravljeno 1969 godine, a naredne godine 499. Boss 429 je danas među najređim Mustanzima i njegove cene dostižu rekordne cene. I pored uspeha u Trans Am seriji i u NASCAR, 1970 godine je bila poslednja godina Boss 302 i 429 Mustanga. Postalo je jasno da je vreme muscle cars prošlo kada je government počeo da uvodi nova pravila o potrošnji i izduvnim gasovima, a kompanije osiguranja su počeli da dižu cene svojih usluga. Možda najgori deo se dogodio nekoliko godina kasnije kada je OPEC prestao da uvozi gorivo u Ameriku čime su muscle cars gotovo izmurili. Međutim, za kraj Ford je ponudio još jedan Boss Mustang, Boss 351, koji se proizvodio samo 1971 godine. Rumor je da je Ford želeo 1971 Boss 302 i da su nekoliko prototipova napravljeni, ali je kompanija odustala od te ideje kada je izašla iz auto takmičenja. Boss 351 je imao 351 cid (5.7L) motor koji je razvija 375 ks, ali je glavna karakteristika bila odlična suspenzija. Iako nije ostavio značajniji trag u svoje vreme, Boss 351 je prodan u 1,806 primeraka. Danas su sva tri Boss Mustanga jako cenjeni i skupi. Boss 302 dostiže cenu od preko $100,000, dok je Boss 351 jeftiniji i njegova cena se kreće oko $50,000, ali svakim danom raste. Boss 429 i dalje najbolje drži cenu koja prelazi $300,000. Vlasnici znaju koliko su njihovi automobili retki tako da se Boss 429 retko može videti čak i na auto show. Čuveni tuner Mustanga Steve Saleen je napravio repliku 1970 Boss 302 iz Trans Am serije. Replika se zove Saleen/Parnelli Jones S302 (u čast Parnelli Jones koji je osvojio Trans Am titulu 1970 godine sa Boss 302) i zasnovan je na 2005+ Mustangu. Ispod haube se nalazi 302 cid (5.0L) sa 400 ks i napravljeno je samo 500 primeraka. Takođe je gotovo potvrđeno da će 5.0L postati opcija na Mustangu počev od 2011 godine, a Boss će opet biti performance model.



1969 Boss 429


1970 Boss 302


1970 Boss 302 iz Trans Am serije


1971 Boss 351


Originalni 1970 Boss 302 i 2007 Saleen/Parnelli Jones Boss 302

[Talladega_500]

Letos sam pricao na auto show sa jednim tipom koji veruje da ima jedini preziveli prototip 1971 Boss 302. Tip takodje trenutno restorira 1971 Boss 351 i kupio je ono sto je mislio da je 1971 Mach 1, ali kad je auto stigao imao je jako neobicnu opremu za Mach 1 i jako nizak VIN broj (nesecam se tacno koji). Po opremi i VIN-u tip veruje da je to jedan od testiranih protitipova onoga sto je trebao biti 1971 Boss 302, koji nikad nije ugledao svetlost dana.

Ovo je jedina slika prototipa koja je procurila u javnost.

[Talladega_500]

1987-1993 Ford Mustang (a.k.a. Fox)

Priča o Ford Mustangu nam je svima poznata. Automobil koji je preko noći stekao slavu i napravio potpuno novu klasu automobila u Americi i dan danas drži rekord po prodaji (preko milion prodatih automobila u prvih 18 meseci). Međutim, posle velikog uspeha tokom 1960ih godina i solidnog uspeha 1970ih godina, 1980-te godine nisu bile dobre za Mustang. Zbog jake domaće konkurencije, pre svega Chevrolet Camaro i Pontiac Firebird, prodaja je po prvi put pala na ispod 100,000 primeraka. Japanska konkurencija je takođe jako napredovala i po prvi put u svojoj istoriji Ford je smatrao da mesta za Mustanga nema na tržištu jer su se kupci sve više okretali malim i jeftinim Japanskim automobilima. Kao odgovor, Ford je odlučio da napravi novog Mustanga sa potpuno drugačijom formulom. Kao platforma je izabrana Mazda 626 koja se već pravila u Američkoj državi Michigan. Novi Mustang je treba da bude sa prednjom vučom i sa I4 i V6 opcijama što bi značilo da čuvena Mustang formula zadnje vuče i V8 motora je došla kraju. Međutim, za ovu odluku Ford je primio dosta negativnih komentara, kako publike tako i novinara i nije imao izbora već da prekine sa već započetim poslom. Automobil se na kraju ipak našao u prodaji, ali na sreću ne pod Mustang imenom već kao Ford Probe. Ali to nije bio kraj jer je Ford imao još teži zadatak, a to je da vrati Mustang na puteve stare slave. Skupi i slabo prodavani SVO model je izbačen iz upotrebe, kao i V6 opcija, i Mustang sa minimalnim promena se pojavio u prodaji 1987. godine. Dva motora su bile opcije. Za kupce koji su brinuli o potrošnji, a i dalje su želeli Mustanga, tu je bio 2.3L I4 motor koji je razvija 88 ks. Za kupce koji su i dalje želeli snagu tu je bio čuveni 5.0L V8 motor sa 225 ks koji se pokazao jako dobro i bio je brži od najboljih verzija koje su Chevrolet Camaro i Pontiac Firebird mogli ponuditi. Popularni tuneri kao što su Jack Roush i Steve Saleen predstavili su i svoje verzije. To se pokazao kao veliki uspeh tako da je prodaja za duplo skočila u roku od samo dve godine. Četiri godine kasnije snaga osnovnog modela je povećana na 106 ks, a najveća vest je stigla poslednje 1993. godine kada su predstavljni Cobra i Cobra R. Oba modela su delili 5.0L V8 motor sa 235 ks. Te 1993. godine General Motors je predstavio novu generaciju Camara i Firebirda dok je Mustang i dalje bio na zastareloj i 14 godina staroj platformi. Cobra i Cobra R, kao i Mach III koncept, su predstavljeni samo da odvuku pažnju kupaca od Camara i Firebirda i može se reći da je Ford uspeo u tom planu jer je prodao više Mustang te 1993. godine nego što je zajednička prodaja Camara i Firebirda iznosila. Danas je 1987-1993 Mustang 5.0L jako tražen zahvaljujući lakom modifikovanju za drag racing. Cene se kreću od oko $5,000 za solidno učuvan model do preko $40,000 za Cobra R. Mnogi će reći da 1987-1993 Mustang ne zaslužuje da se nađe u istoriji jer ni u kakvom pogledu ne podseća na originalog modela, ali se ipak treba znati da je spasio Mustang ime.

Serijski model:





















Aftermarket modeli:

[Talladega_500]

1974-1978 Ford Mustang II

Ako vas neko upita koji je najbolji Ford Mustang ikada napravljen pravi poznavaoc automobila bi verovatno rekao 1969 Boss 429. Drugi bi ipak rekli neki od Shelby modela, a ima i onih koji bi se odlučili za Mach 1. Međutim, verovatno niko neće spomenuti Mustang II koji se proizvodio od 1974 do 1978 godine. Mnogi će reći da ovaj automobil ne zaslužuje da nosi Mustang ime, ali ako se pogledaju detalji Mustang II je možda bio i najvažniji Mustang u 44 godine istoriji ovog automobila. Verovatno ne brz kao današnji Shelby GT500KR sa 590 ks ili lep kao originalni 1965 GT Convertible, ali Mustang II je ipak sačuvao Mustang da ne završi istom sudbinom kao većina muscle cars iz tog perioda. Do početka 1970ih Mustang je porastao u ogroman automobil, a u vreme naftne krize kupci su se okretali ekonomičnim automobilima. Razloga za smrt muscle cars ima nekoliko. Američka vlada je po prvi put odlučila da uvede sigurnosne mere i izduvne gasove u automobilima, a osiguravajuće kompanije su učinili situaciju gorom kada su povećali cene svojih usluga za sve one koji su imali sportske automobile. Ameriku hvata velika nervoza 1973 godine kada OPEC odlučuje da prestane prodavati gorivo Americi nakon što su podržali Izrael u ratu protiv Sirije i Egipta. Odjednom niko više nije želeo muscle car, a na ulicama su počeli dominirati Ford Pinto, Chevrolet Vega i AMC Gremlin. Čak je i General Motors razmišljao da ugasi Chevrolet Camaro i Pontiac Firebird. Do tog perioda Mustang je postao velik, težak i skup. Tada je na scenu stupio Lido Lee Iacocca koji je napravio automobil koji, voleli ga ili mrzeli, je ipak sačuvao legendarno Mustang ime i bio pravi automobil u pravo vreme. Iacocca je bio čovek iza originalnog 1964 Mustanga i želeo je da novi 1974 Mustang bude urađen sa istom idejom, a to se odnosi na manje dimenzije, ekonomičnost i jeftinu cenu. Iacocca je imao dve ideje za Mustanga, jednu na Ohio platformi na kojoj je tri godine ranije predstavljen veoma popularni Ford Maverick, a drugu na Arizona platformi na kojoj se pravio mali Pinto. Veliki uspeh vozila kao što su Datsun 240Z, Toyota Celica, Opel GT kao i Fordov Capri naterala je Ford da se ipak odluči na Arizona platformu. Mustang je po dimenzijam trebao biti manji od Mavericka, a pošto je Maverick imao V8 motor kao opciju odlučeno je da manji Mustang bude ponuđen samo sa I4 i V6 motorima. Po prvi put u istoriji Mustang je trebao biti dostupan sa I4 opcijom i bez V8 opcije. Kako je Pinto sa 1.6L i 2.0L bio ogroman uspeh Ford je odlučio na napravi potpuno novi I4 motor samo za Mustanga, veličine 2.3L koji je ujedno bio prvi novi I4 motor od Forda u Americi još od 1934 godine i Model B. Sa snagom od 100 ks navedeni motor je bio ekonomičan, ali ujedno i brz kao I6 iz prethodne generacije. Kao V6 opcija je uzet 2.8L motor od Nemačkog Forda koji je razvijao 119 ks. Za dizajn Iacocca je potražio pomoć od čuvene Italijanske kompanije Ghia koja se potrudila da napravi dizajn sličan 1964 Mustangu. Težina vozila je smanjena za oko 450 kg i Mustang II se pojavio u prodaji krajem 1973 godine kao 1974 model. Motor Trend magazin je bio brz i proglasio Mustang za 1974 automobil godine, a prodaja je krenula odlično i prve godine je prodato preko 386,000 primeraka. Ford je odlučio da ostavi čuveno Mach 1 ime i za Mustang II iako je model bio samo senka Mach 1 iz prošlosti, a tu je bila i Ghia verzija koja je zamenila Grande. Mach 1 je dolazio samo fastback dok je Ghia dolazila samo kao coupe. Oba modela su dolazila sa I4 i V6 motorima kao opcijama. Mach 1 je bio namenjen onima koji žele sportski imidz dok je Ghia pružala luksuznost evropskih automobila. Kako je OPEC naredne godine počeo ponovo da uvozi gorivo u Ameriku kupci su želeli V8 što je Ford ponudio za 1975 godinu. Reč je bila o 5.0L motoru koji je razvijao 122 ks da bi snaga kasnije bila povećana na 139 ks. Nezadovoljan sa imidzom da Mustang II nema dovoljno snage Ford odlučuje da u tom slučaju automobil barem mora da izgleda brz. Za 1976 godinu Ford predstavlja Cobra II verziju Mustanga koju je uradila Can Am kompanija. Najlaši način za prepoznavanje Cobra II su velike Cobra trake na vratima vozila kao i spoiler na prednjem braniku. U prvoj godini Ford je prodao 25,259 Cobra II, a veliki razlog za popularnost leži u tome da je glumica Farrah Fawcett vozila Cobra II u popularnoj seriji Charlie’s Angels. Za poslednju 1978 godinu Mustang II Ford je odlučio da ljubiteljima ovog automobila ponudi specijalu King Cobra verziju. U tom periodu crni Pontiac Trans Am sa zlatnim trakama je bio u centru pažnje nakon velikog uspeha filma Smokey and the Bandit pa je Ford odlučio da istim merama ponudi i Mustang King Cobra. Dostupan samo u fastback verziji King Cobra je imao zlatni logo Cobre na haubi, poseban prednji branik, zlatne King Cobra oznake i felge, 5.0L motor i dolazio je sa punom opremom. Ovaj paket opreme je iznosio $1,277 što je dovodilo do ukupne cene od preko $6,000, a u tome verovatno leži razlog što je prodato samo 4,971 primerak. Mustang II je i zvanično ugašen kada je Lee Iacocca dobio otkaz u Fordu, a novi predsednik Philip Caldwell odlučio je da krene sa drugačijom idejom za 1979 Mustanga. Danas je Mustang II na jako lošem glasu i izuzev King Cobra i dobri očuvanih Cobra II nijedan model ne drži na ceni. Razloga ima nekoliko. Najviše zamerki se odnosi na Pinto platformu sa kojom je Mustang II delio samo neke delove. Međutim, treba spomenuti da je i originalni Mustang bio zasnovan na Falcon kompaktu kao i 1979 Mustang na Fairmont kompaktu. Drugi će ipak razlog tražiti u slabom motoru, ali treba reći da je Mustang II nudio solidne performance za svoju cenu. Istina, 1978 Mustang 5.0L je imao samo 139 ks, ali i Chevrolet Camaro je imao samo 6 ks više iz nešto većeg 5.1L motora. Čak i 5.7L verzija sa četiri karburatora je imala samo 185 ks, a sa cenom od $6,500 Camaro je bio za čak $2,500 skuplji od Mustanga zbog čega je Chevrolet verovatno izbacio ovu verziju iz ponude posle 1975 godine. Takođe treba spomenuti da je najmoćniji 1981 Mustang imao samo 118 ks iz 4.2L motora kao i da 1983 Mustang GT 5.0L, koga mnogi smatraju da je probudio ceo muscle car duh opet, imao 157 ks ili samo 18 ks više od Mustanga II 5.0L. Činjenica je da je Mustang II u svoje vreme bio solidan performer, a sa preko milion prodatih primeraka u pet godina definitivno zaslužuje ime u istoriji.

[Talladega_500]

1966-1996 Ford Bronco

Kada je Ford predstavio Bronco u Avgustu 1965 godine započeo je novu eru i istoriji off road vozila, barem sa Američke strane gledanja. Pre toga ljubitelji 4x4 su uglavnom birali između Jeep i International mada je određeni broj primeraka importovan od strane Toyote i Land Rovera. Međutim, nijedna od kompanija se nije kocentrisala za proizvođnju laganog 4x4 koji bi se jednako dobro pokazao i na asfaltu. Ford je uvideo da Internationalu ide odlično sa modelom Scout koji je bio veći od tipičnog Jeepa iz tog perioda i pružao civilizovaniji 4x4. U istom periodu Američke porodice su počele da kupuju drugi automobil u familiji koji bi služio za zabavu i 4x4 SUV se činio perfektnim izborom. U 1960 godini oko 11,000 laganih 4x4 je prodato u Americi dok je taj broj stigao do 35,000 u narednih pet godina. Ford je očekivao da će navedeni broj da se duplira do 1970 godine i nije nikako želeo da propusti takvu priliku. Posle velikih uspeha sa modelima Falcon i Mustang (oba su prodana u oko 500,000 primeraka u svojim prvim godinama proizvodnje) Ford je želeo manji SUV zasnovan na platformi dva navedena vozila. Kao inspiracija je uzet International Scout koji ne samo što je dizajnerski ličio na Bronco već je po dimenzijama bio gotovo identičan. Oba vozila su po dimenzijama bili veći od konkurenta iz Jeepa, ali oko 90 kg lakši. Kao motor je uzet već poznati 170 kubnih inča (2.8L) sa šest cilindra i snagom od 105 ks. Navedeni motor se takođe ugrađivao u Falcon i Mustang i od samog starta je imao prednost nad Scoutom (93 ks). Jedini menjač je bio tri brzine manualni. Kupac je mogao da bira između pickupa, roadstera i coupe i većina kupaca se odlučila za coupe. Roadster je brzo izbačen iz upotrebe dok je pickup ostao u ponudi, ali nikada se nije prodavao u velikim brojevima. Ford je očekivao da će kupci biti ne samo oni koji žele off road vožnju već i farmeri i predstavio je Bronco ne kao automobil i ne kao SUV već kao kombinacija koja pruža najbolje karakteristike oba sveta. Ford je takođe ponudio dugačku listu opreme tako da je danas gotovo nemoguće naći dva identična klasična Bronco. Većina magazina je odlično primila Bronco. Popular Science Monthly magazin je za Bronco rekao da je kao sedan po dimenzijama, ali se ponaša kao sportski automobil, a sličan zaključak je doneo i Car Life magazin. Međutim, oba magazina su imala primedbe na menjač za koga se imalo osećaj da se dosta muči pri većim brzinama i da je mnogo bučan. Novinari su imali još više pohvala za off road vožnju gde je Bronco bez većih poteškoća savladao sve prepreke. U Septembru 1966 godine Ford je predstavio i V8 motor kao opciju. U pitanju je bio motor veličine 289 kubnih inča (4.7L) sa 200 ks koji je takođe preuzet iz Falcona i Mustanga. Ovo je ujedno bio prvi lagani 4x4 sa V8 opcijom (Jeep i Land Rover još uvek nisu nudili V8 dok je International predstavio V8 opciju u Scoutu nešto kasnije). Bronco V8 je počeo u potpunosti da dominira na trkama, preko lokalni trka pa sve do čuvene Baja 1000 trke, a čak i čuveni Holman Moody tim je modifikovao Bronco. Nešto kasnije je predstavljen još jedan V8 motor, sa 302 kubna inča (5.0L) i 205 ks. Chevrolet Blazer je bio prvi pravi konkurent Broncu. Kada je predstavljen 1969 godine Blazer je izgledao veće i moćnije i ubrzo Chevrolet nije mogao da napravi dovoljno primeraka. Blazer je pružao više prostora, udobniju vožnju, bolje kočnice i veću opremu. 4 Wheel Driver magazine je stavio Blazera i Bronco na test gde je predstavnik Chevroleta lagano pobedio. Bronco je i dalje pruža mnogo, ali kupcima su počele da smetaju veoma loše kočnice i neudobna vožnja. Kupcima je takođe smetalo što se Bronco ne može naručiti sa automatskim menjačem, boljim kočnicama i klimom. Najveći udarac za Ford je stigao kada su istraživanja pokazala da samo 34% vlasnika Bronca bi opet kupili Bronco. Do početka 1970ih godina Bronco je postao višak u Fordu. Nakon prestanka proizvodnje Falcona i većeg Mustanga, Bronco je delio samo neke delove sa ostalim Ford vozilima, a godišnja prodaja od oko 20,000 primeraka se pokazala izuzetno mala za kompaniju veličine kao što je Ford. Promene su polako stigle, ali Ford nije reagovao sve do 1973 godine kada je konkurencija stigla i prestigla nekada veoma hvaljeni SUV. Tri brzine automatski menjač je konačno postao opcija kao i power steering. Ford je takođe ponudio i dva paketa opreme, Ranger i Sport, koji su dodavali dugačku listu opreme, ali i dalje daleko od standarda za taj period. Nešto kasnije I6 motor je izbačen iz upotrebe kao i pickup opcija i do 1975 godine prodaja Bronco je pala na ispod 13,200. Međutim i pored unapređenja Bronco nije mogao da se nosi sa konkurencijom i Ford je odlučio da krene iz početka, sa potpuno novim modelom koji bi bio veći, moćniji i spreman za premijeru 1978 godine. Ford je odlučio da ponudi Bronco na platformi F-Series, tada najvećeg pickupa na Američkom tržištu. Jedna od glavnih karakteristika je bio krov koji se mogao skinuti, ali za razliku od Chevrolet Blazera nije prokišnjavao. Izbor motora je takođe bio potpuno novi. Standardan motor je bio 5.8L V8 koji je razvijao 163 ks dok za ekstra $163 kupac je mogao da dobije 6.6L V8 motor sa 169 ks. Standardan menjač je bio četiri brzine manualni dok je novi Fordov C6 automatski menjač bio $197 opcija. Interior je dobio na luksuznosti i opremi o kojoj je konkurencija samo mogla da sanja. Novinari su odlično primili novi Bronco koji je dobio samo reči pohvale pored konkurenata iz Chevroleta, Jeepa i Dodgea. Kupci su još bolje reagovali i Ford nije uspevao da napravi dovoljan broj primeraka. Međutim, kako je nova naftna kriza usledela 1979 godina potražnja za vozilom kao što je Bronco (potrošnja od čak 30 litara na 100 kilometara, težina 2,767 kg) je brzo pala. Na sreću, Ford je uveliko radio na novoj generaciji koja se pojavila u prodaji 1980 godine. Bronco je i dalje bio zasnovan na F-Series, ali su dimenzije smanjene dok je težina smanjena za 227 kg. Do početka 1980ih godina većina vlasnika off road vozila su retko vozili svoje 4x4 off road tako da se Ford i nije trudio da značajnije unapredi off road vožnju. Šest cilindara motor je opet postao opcija, ovaj put provereni 4.9L (119 ks) i jedan od najkvalitetnijih I6 motora ikada napravljenih od strane Američkog giganta. Na žalost, 4.9L nije imao snagu kao 5.8L V8 dok je razlika u potrošnji bila minimalna. U međuvremenu Ford je predstavio i Bronco II, koji je bio zasnovan na kompakt Ranger pickupu i jako sličnih dimenzija kao i Bronco iz 1960ih. Bronco je opstao u proizvođnji sve do 1996 godine. Čuveni 5.0L V8 motor je takođe bio opcija, ali do sredine 1990ih godina Ford je primetio da su većina kupaca SUV familije koje žele četvoro vrata i prostor, nešto što Bronco nije imao. U istom periodu Ford je prodavao oko 30,000 Bronco godišnje, a kada je konkurencija iz General Motorsa (Chevrolet Tahoe i Suburban, GMC Yukon) počela da postiže rekordne brojeve Ford je odlučio da zameni Bronco sa novim Expedition. Expedition se pokazao kao ogroman uspeh i već prve godine je prodato preko 250,000 primeraka. Međutim, kada su svi očekivali da je Ford završio priču sa Bronco na 2005 Detroit Auto Show je predstavljen Bronco koncept sa retro dizajnom i 2.0L turbodizel motorom. Navedeni Bronco je još uvek koncept, ali najnovije informacije nam govore da Ford još uvek razmatra njegovu proizvodnju.

1966-1977


1978-1979


1980-1986


1987-1991


1992-1996


2005 koncept


A ovo je verovatno najpoznatiji Bronco koji se zvao Big Oly i koga je legendarni Parnelli Jones vozio na Baja 1000.

351 cid (5.7L) V8 sa 350-400 ks.