Iako je E-Series (rani modeli su bili poznati kao Econoline) debitovao tek 1961 godine, njegova istorija vuče poreklo još krajem 1940tih godina. Naime, 1948 Ford predstavlja svoj legendarni pikap F-Series, a na njegovoj bazi nastaje i komercijalni van namenjen svima onima kojima je bio potreban zatvoren prostor. Poznat kao Panel Van, Američki proizvođač vozila je smatrao da kupce sličnih vozila ne interesuje udobnost, oprema, pa i stil, već je cilj bio proizvesti što moćniji proizvod koji je pri tom kvalitetan i jeftin, da bi zadovoljio radničke uslove. Međutim, situacija se promenila sredinom 1950tih godina, a ako bi morali da tražimo "krivca" zbog kog je E-Series nastao, onda bi morali da izdvojimo Volkswagen. Naime, importi nikada nisu donosili visoku prodaju na Američkom tržištu pored mnogobrojnih domaćih kompanija, ali je početkom 1950tih godina Beetle počeo da osvaja kupce zahvaljujući svojoj niskoj ceni. Kada je, 1954 godine, debitovala i van verzija pod Type 2 oznakom, popularnost je nastavila da raste velikom brzinom. Ono što je činilo Type 2 popularnim su kompaktne dimenzije. Iako je delio platformu i većinu mehanike sa Beetle, Type 2 je imao tri reda sedišta, veoma nisku cenu od samo 2,200 dolara i dugačku listu standardne i opcione opreme.
Kada je Beetle dostigao godišnju prodaju od 500,000 primeraka krajem 1950tih godina, Američke Big 3 kompanije (General Motors, Ford i Chrysler) su shvatile da je potreban dovoljno jeftin rival, posebno nakon što su istraživanja pokazala da bi Američki kupci radije potrošili svoj zarađen novac na domaće proizvode. Slično kao i kod Volkswagena, i Fordov predstavnik je morao da bude dovoljno fleksibilan, da bi se na istoj platformi mogli proizvoditi nekoliko različitih modela, kao i jednostavan i jeftin. Pod vođstvom legendarnog Robert McNamara, krajem 1959 godine debituje Ford Falcon, mali kompakt dostupan kao kupe, sedan i karavan, a zatim i njegova luksuznija verzija Mercury Comet. Falcon je ubrzo uspeo da obori rekorde i već u prvoj godini pronašao preko 400,000 kupaca, što je Fordu dalo krila da prati strategiju Volkswagena i predstavi i manji komercijalni van.
Baš kao što je Type 2 delio platformu i većinu mehanike sa Beetle, tako je i E-Series bio zasnovan na Falconu i delio većinu njegove mehanike. E-Series je debitovao kao Econoline 1961 godine i u samom startu bio dostupan kao radnički van, putnični van za osam osoba i pikap. Iako su Type 2 i Econoline bili gotovo istih dimenzija, sa dužinom od 4,376 mm, najveća razlika je bila u vidu mehanike. Naime, Type 2 je imao motor pozadi i relativno malih dimenzija (1.2L sa 30 ks) dok se motor Econolinea nalazio iza prednjih sedišta. Iako značajno veći u poređenju sa Type 2, Fordov van je imao mali motor za Američke standarde i to I6 od 144 kubnih inča (2.4L) sa 90 ks. Sa dizajnerske strane, Econoline je krio svoju vezu sa Falconom, a unapredio je takozvani "Forward" dizajn koji je moderizovao Jeep pet godina ranije. Od svog znaičnog predstavljanja, Econoline je postao veliki hit, sa preko 50,000 prodatih primeraka prve godine. Kupcima se posebno dopale kompaktne linije, čime je ovaj van bio lagan za vožnju i parkiranje, a zahvaljujući deljenju mehanike sa Falconom i dovoljno jeftin. Popularnost Econolinea je naterala i konkurenciju da predstave svoje rivale, pa su do 1964 godine debitovali i Chevrolet Van i Dodge A100. Fordov odgovor je bio novi motor od 170 kubnih inča (2.8L), koji je povećao snagu na 101 ks, a kasnije i veći motor od 250 kubnih inča (4.1L) i 155 ks.
Koliko god je Econoline prve generacije bio popularan van, ipak je druga generacija promenila standarde u klasi komercijalnih vozila. Osveženi Econoline je debitovao 1969 godine i u velikoj meri pratio "muscle car" revoluciju. Linije su bile veće u svakom pogledu, a motor pomeren direktno ispod haube da bi novi model bio udobniji, tiši i lakši za popravke. Velika vest je bila pomeranje platforme sa malenog Falcona na veći F-Series, pa se Econoline sada mogao dobiti samo kao radnički i putnički van, dok je pikap prepušten popularnijim F-Series. Ovaj potez su pratili i domaći rivali, ali ne i Volkswagen, koji je ostao uz tradicionalnu formulu sa Type 2. Standardan motor je sada bio I6 od 300 kubnih inča (4.9L) sa 170 ks, ali se većina kupaca odlučili za nešto veći V8 od 302 kubna inča (5.0L) i 220 ks. Iako razlika u snazi nije bila preterano velika, V8 motor je ipak razvijao značajno više obrtnog momenta i bio zanimljiviji za vožnju. Tokom 1971 godine Econoline dobiva nekoliko novina, kao što su prvi automatski menjač, zatim luksuznu Chateau verziju sa kožnim sedištima, klimom, AM/FM radiom i sedištima za devet putnika, a kasnije i sa opcijom fabričke kamp prikolice, po kojoj su u slobodnom prostoru ubačeni krevet, frizider, radni sto, kao i cela kuhinja.
Treća generacija je debitovala 1975 godine i opstala na tržištu narednih čak 16 godina. Zasnovan na potpuno novoj platformi i dalje deljenoj sa F-Series, Ford je odlučio da u većoj meri ova dva vozila budu slična. Po prvi put u istoriji, dva vozila su delila i dizajnerske linije, ali je Econoline ipak pružao masku i farove sa manjeg Rangera. Američki proizvođač vozila takođe odlučuje da promeni strategiju sa imenima i Econoline postaje E-Series. Po uzoru na F-Series, E-150 je bio osnovni model, a po prvi put u istoriji u ponudi su se našli i veći i produženi E-250 i E-350 modeli. Iako je ponuda motora startovala sa manjim I6, većina kupaca se odlučila za veće V8 motore, kao što su od 302 kubna inča (5.0L) i 351 kubnih inča (5.7L). Ono pta je kupce oduševilo je veći enterijer, kao i bogata ponuda različitih radničkih i putničkih verzija. Naveći model u ponudi je mogao da smesti čak 12 putnika, a 1978 godine je ponuđena i produžena Super Wagon verzija sa prostorom za čak 15 putnika. Krajem 1970tih godina, Ford debituje svoj najveći benzinski motor ikada proizveden, kao i prvi dizel motor. Legendarni motor od 460 kubnih inča (7.5L) se našao kao opcija 1978 godine, a nešto kasnije i prvi Fordov V8 dizel na domaćem tržištu od 6.9L (kasnije zamenut sa još moćnijim 7.3L dizelom). E-Series treće generacije je opstao u proizvodnji sve do 1991 godine, bez većih promena.
Četvrta, i ujedno poslednja, generacija je debitovala 1992 godine, sa izmenjenim prednjim delom, ali i dalje identičnom mehanikom. Ova generacija se proizvodi do današnjeg dana, mada je mehanika osvežena nekoliko puta. U ovom periodu smo videli nekoliko legendarnih verzija, kao što je prvi benzinski V10 motor od 6.8L, kao i moderniji 6.4L V8 dizel. Iako nekoliko puta osvežavan, posebno 2008 godine kada su debitovali novi farovi sa Ford SuperDuty, E-Series nije mogao da sakrije svoje godine. Do današnjeg dana ovaj van se prodaje odlično, sa godišnjom prodajom od preko 150,000 vozila, što je dovoljno za više od 50% u klasi, ali moderna konkurencija u vidu Mercedes Sprintera i Ram ProMastera (Fiat Ducato) je naterala Ford da krene drugim putem. Novi CAFE standardi o potrošnji takođe sukoro stupaju na stranu i Ford je odlučio da prati "One Ford" strategiju i u komercijalnoj klasi. Po ovoj strategiji, Američki gigant želi da ponudi identičnu liniju vozila na Američkom i Evropskom tržištu i Transit će da popuni Fordovu ponudu počev od 2015 godine. Transit je jednako uspešan i legendaran van, koji je u proizvodnji od 1965 godine, a u ponudi će se naći nekoliko benzinskih V6 motora (uključujući i EcoBoost twin-turbo) kao i I5 dizel.
Od 1961 godine preko šest miliona E-Series je pronašlo kupce, što je impresivan broj kada se zna da se kroz celu svoju istoriju prodavao u samo jednoj državi. Na žalost, za razliku od Type 2, koji je veoma tražen kolekcionerski primerak, E-Series se ne mogu pohvaliti identičnim uspehom, sa izuzetkom nekoliko kapmera prve generacije. Iako će Transit verovatno nastaviti tradiciju Fordove dominacije u klasi, teško da će ikada steći kultni status kao E-Series, barem sa ove strane okeana. Ne zato što nije dovoljno dobar, što svakako jeste, već iz razloga što E-Series mnogima vraća sećanja iz hipi ere kada su vanovi bili cool ....
1961-1967
1968-1974
1975-1991
1992-2014
