Grand Motors banner
Auto otpad Sole banner Led Shop banner
Knežević Enterijer banner Faber auto delovi banner

Ford Fairlane/Torino

Moderator: ace1

Odgovori
Avatar korisnika
Talladega_500
Yankee
Poruka: 5950
Član foruma od: četvrtak, 4. jun 2009. u 03:16h
Lokacija: Way too cold to be sober (Wisconsin, USA)

Ford Fairlane/Torino

Poruka od Talladega_500 » četvrtak, 20. avg. 2015. u 05:21h

Početkom 1960tih godina, nakon neuspešnog pokušaja da kupi Ferrari, Ford je odlučio da pokrene veliku inicjativu u svetu auto-sporta pod "Total Performance" strategijom. U narednih desetak godina Ford će da dominira u gotovo svim sportovima u kojima se takmičio, kao što su LeMans, NASCAR, NHRA, Indy, reliju i raznim trkama sportskih automobila. Međutim, koliko god da je Ford bio uspešan u profesionalnom auto-sportu, toliko je kompanija zaostajala u uličnim performancama. A onda su na scenu stupili modeli Fairlane i njegov naslednik Torino i odlučili da preokrenu situaciju. Ali to nije bilo njihov početak ...

Iako ćemo se za ovu priču kocentrisati uglavnom na Fairlane kao muscle car tokom 1960tih godina, priča ipak nebi bila kompletna bez da spomenemo njegove početke. Sredinom 1950tih godina Ford se nalazio u relativno dobroj poziciji na Američkom tržištu, a u korist su mu išle i velike promene u Američkom načinu života. Američka ekonomija je rasla u velikoj meri, poslova je bilo i na pretek, a potencijalni kupci su bili željni nove tehnologije. Poruka je bila jasna - posle dugo godina Velike Depresije i Drugog Svetskog Rata, Amerikanci su bili zainteresovani za sve šta je novo i moderno. Po prvi put i žene su počele da traže profesionalne poslove pored domaćica u kućama, što je familijama donosilo dodatni prihod. Ford se tokom 1930tih godina nalazio na ivici bankrota najviše zato što je Henry Ford odbijao savremeniju tehnologiju, što je teralo kupce prema glavnom rivalu Chevroletu, a situacija se polako menja posle rata. Henryev unuk Henry II stiže na čelo kompanije 1943 godine i oko sebe okuplja tim od deset mladih inženjera sa najboljih Američkih fakulteta poznatih kao "Whiz Kids". Uz njihovu pomoć, Ford je predstavio svoj prvi posleratni automobil 1949 godine, a on se pokazao kao veliki uspeh i izbio na prvo mesto po prodaji. Tri godine kasnije legendarni Flathead V8 motor je penzionisan i zamenut sa novim Y-Block V8, a onda je usledila ponuda novih vozila. Godine 1955 je debitovao sportski Thunderbird, godinu dana kasnije i luksuzni Continental, a kompanija je dala zeleno svetlo i za proizvodnju većeg Mercurya (koji će da postane Turnpike Cruiser) i nove divizije između Forda i Mercurya (koji će da postane Edsel). Razlog za tako nešto je ležao u podatku da je Ford 1955 godine izašao na tržište i svako je mogao da kupi njegove akcije. Na taj način Ford familija više nije imala 100% vlasništvo, ali je zaradila dodatnih 650 miliona dolara.

Još od 1932 godine Ford je pružao "luksuznu" verziju svojih modela, koja je nosila DeLuxe oznaku. Ona nije bila luksuzna kao Lincoln, ali je pružala veliki broj opreme kao standard koja se obično nebi našla na ostatku ponude. Posle rata DeLuxe je zamenut sa Crestline, a od 1955 godine sa Fairlane. Ova verzija je dobila ime po privatnom imanju u Dirbornu (Američka savezna država Mičigan) u kome je Henry Ford živeo tokom većine svog života. On se mogao dobiti u razvnim verzijama i sa nekoliko motora kao opcije, od čega je najmoćniji V8 razvijao 225 ks iz 312 kubnih inča (5.1L). Druga generacija je stigla 1957 godine sa moćnim V8 motorom od 352 kubna inča (5.8L) od 300 ks, a on se pokazao odlično u NASCAR šampionatu gde je pobedio 26 pobeda. Dve godine kasnije Fairlane je pomeren za poziciju niže dok je model Galaxie popunio mesto najvećeg Forda i situacija se nije menjala sve do 1962 godine. A onda je Ford uvideo da tržište postoji i za drugu klasu vozila koja nikada ranije nije postojala.

Sve do ranih 1960tih godina, tri najveće Američke kompanije poznate kao Big 3 (General Motors, Ford i Chrysler) su proizvodile isključivo velike automobile. Oni su se razlikovali po opremi, motorima i nekada i po malim dimenzijama, a iako su postojali neki specijalni automobili kao što su Ford Thunderbird i Chevrolet Corvette, različiti modeli svake kompanije su uvek bili identičnih dimenzija. Manji proizvođači, tražeći način da se razlikuju i privuku kupce u klasama koje su Big 3 ignorisali, su bili prvi koji su osnovali novu klasu. Nash je predstavio kompakt Rambler 1950 godine, a usledili su Kaiser Henry J i Hudson Jet. Nijedan od ovih malih automobila nije zamenio veće proizvode kompanija već su predstavljali jeftiniju i ekonomičniju alternativu. Kompakti nisu bili preterano uspešni i samo Rambler je preživeo sredinu 1950tih godina, a situacija se naglo promenila kada je stigla recesija iz 1958 godine. Kao rezultat su nastali i prvi kompakti od strane Big 3 kao što su Ford Falcon, Chevrolet Corvair i Plymouth Valiant. U leto 1958 godine, samo nekoliko meseci nakon što je Falcon dobio zeleno svetlo za proizvodnju, menadzeri nove Edsel divizije su takođe počeli da zahtevaju svoju verziju. On je trebao da nosi Comet oznaku i da predstavlja alternativu kupcima u slučaju da interesovanje za kompaktnim automobilima nastavi da raste. Napraviti luksuzni Edsel od Falcona svakako nije bio lagan posao. Falcon je razvijan da bude jeftino prevozno sredstvo sa dosta prostora i po najnižoj mogućoj ceni, a Comet je morao da deli što je više delova moguće. Predsednik Edsela Ben Mills je uspeo da ubedi čelne ljude Forda da Comet morao da se razlikuje u većoj meri, a kao rezultat je on je bio za 351 mm duži i za 73 kg teži. U Novembru 1959 godine, kada je Comet trebao da se pojavi u proizvodnji, Ford je najavio gašenje Edsela posle 1960 godine. Comet je uspeo da preživi, prvo kao sopstveni model, a od 1962 godine kao model Mercurya. On se pokazao kao veliki hit i već prve godine je prodato preko 200,000 vozila.

Zahvaljujući ranom uspehu Cometa, Ford je shvatio da na tržištu postoji tržište za automobil koji bi bio veći od Falcona, ali manji od većih Fairlane i Galaxie. Takav automobil je trebao da bude nešto skuplji, ali i bogatije opremljen. Iz navedenog razloga, odluka je pala da za 1962 godinu Fairlane popuni prazninu između Falcona i Galaxiea i osnuje novu klasu poznatu kao "intermediate" ili "mid-size" (srednja klasa). Za razliku od Cometa, Fairlane nije delio platformu Falcona niti njegovu školjku, pa je bio za 56 mm duži i za 90 kg teži. On je takođe bio za 312 mm kraći nego Galaxie, ali zahvaljujući odlično iskorištenom prostoru je ustvari pružao veći enterijer. Za kritičare koji su kukali kako su Američki automobili postali previše veliki i teški, Fairlane je predstavljao odličnu kombinaciju i po dimenzijama je bio veoma sličan popularnom 1949 Fordu. Fairlane nije doneo inovacije po pitanju stila ili mehanike, ali je predstavio Fordov najpopularniji motor još od legendarnog 1932 Flathead V8. Novi Ford Small Block V8 je bio težak "samo" 213 kg ili za 30 kg lakši nego Chevrolet Small Block V8, a u Fairlaneu se mogao dobiti u nekoliko različitih verzija. Najmoćnija od njih je bila od 289 kubnih inča (4.7L) sa 271 ks, ali uz minimalne modifikacije vlasnik je mogao da poveća snagu na preko 350 ks. Ovaj motor će opstati u proizvodnji do 2000 godine, a čak i danas se koristi za potrebe restoracije i auto-sporta. On je dao Fairlaneu solidne performance, sa ubrzanjem do 100 km/h za ispod osam sekundi, a prodaja je dostigla 330,000 vozila.

Do kraja svoje istorije Fairlane se mogao dobiti u verzijama sa dvoje i četvoro vrata i kao karavan, ali za ostatak ove priče mi ćemo se kocentrisati samo na njegove verzije visokih performanci. Ideja za još moćnijim Fairlaneom je nastala kada je Pontiac divizija General Motorsa predstavila novi GTO 1964 godine. Za bazu je uzet model Tempest (koji je bio sličnih dimenzija kao i Fairlane i predstavljen kao odgovor na njega), a u njega ubačen veliki V8 motor od 389 kubnih inča (6.3L). Sa 348 ks ispod haube, GTO je uskoro započeo muscle car revoluciju, ali ni Ford nije sedeo skrštenih ruku. Fokus kompanije je ipak bio na auto-sport, a Fairlaneova niska težina se pokazala idealnom za NHRA (National Hot Rod Association) drag trkanje. Iz tog razloga, iste godine kada je GTO debitovao, Ford je predstavio i Fairlane Thunderbolt. On je imao specijalni trkački V8 motor od 427 kubnih inča (7.0L) iz Forda GT40, koji je na papiru razvijao 657 ks. Thunderbolt je takođe dodao i mnoge delove od fiberglasa i lakša stakla da bi se zadržala niska težina, a on nije bio legalan za uličnu upotrebu. Ford je proizveo između 111 i 127 primeraka za usluge amaterskih i profesionalnih vozača po početnoj ceni od 3,900 dolara, a proizvedeno je i dodatnih 50 Mercury Cyclonesa. Oni su uspeli da privuku najveće zvezde ovog sporta, kao što je "Dyno" Don Nicholson, a investicija se svakako isplatila i Ford je dominirao u 1964 sezoni i osvojio sve šta se moglo osvojiti. U Super Stock klasi, Thunderbolt i Cyclone su mogli da pređu četvrtinu milje (402 metra) za samo 11.6 sekundi pri brzini od preko 200 km/h, što je rekord koji do današnjeg dana niko nije uspeo da obori. Međutim, već sledeće godine NHRA menja pravila i zahteva minimalno 500 serijskih primeraka, a kako je Ford gubio oko 2,000 dolara na svakom primerku, odlučio je da standardan Fairlane ipak može solidno da obavlja posao.

Ford predstavlja potpuno novi Fairlane 1966 godine po uzoru na veći Galaxie (koji je predstavljen godinu dana ranije), a među njima su se našle i sportske GT i GTA verzije. Obe je pokretao V8 motor od 390 kubnih inča (6.4L) sa 335 ks, što je označilo da je ovaj automobil mogao da parira najbržim muscle cars na ulicama. Iako je takav motor dodao 195 kg na težinu, njegove performance su bile impresivne sa ubrzanjem do 100 km/h za ispod šest sekundi. Sredinom godine Ford je ponudio i 57 primeraka sa trkačkim V8 motorom od 427 kubnih inča (7.0L) sa 425 ks da bi Fairlane homoligovao za NHRA šampionat. U navedenom periodu prodaja Fairlanea je dostizala cifru od 400,000 vozila, ali jako mali broj primeraka je dolazio u GT i GTA verzijama. Posebno popularan je bio Torino paket opreme, koji je dodavao sportska sedišta i nešto agresivnije linije, a 1968 godine Ford odlučuje da zameni pozicije - automobil se sada zvao Torino, a Fairlane je bio njegov naosnovniji paket opreme. Jedna zanimljivost oko ovog poteza je podatak da je Ford originalno planirao da koristi Torino oznaku 1962 godine kada je novi mid-size automobil debitovao, ali je vlasnik kompanije Henry II prolazio kroz razvod sa Italijankom i nije mu trebalo podsećanje za neuspešni brak. Međutim, do sredine 1960tih godina Lee Iacocca je postao predsednik Fordove divizije i želeo je da označi svoje Italijanske korake.

Potpuno novi Ford Torino je debitovao 1968 godine, a iako je bio identičnih dimenzija kao i Fairlane, on je dodao još jedan novi stil sa produženim krovom, takozvani "fastback". Publika je ponovo mogla da bira između sedana, kabrioleta i karavana, a kao i u prošlosti najviše pažnje je privukao GT paket opreme. On je mogao da se dobije samo u spomenutom fastback stilu i to sa tri V8 motora. Onaj osnovni od 302 kubna inča (5.0L) je razvijao 255 ks, usledio je od 390 kubnih inča (6.4L) sa 335 ks, a vrh ponude je činio Fordov trkački Cobra Jet motor od 428 kubnih inča (7.0L) sa 375 ks. Torinov aerodinamični krov se pokazao idealnim za NASCAR šampionat, a Fordov legendarni Holman Moody tim je okupio najveće zvezde oko sebe. David Pearson je stigao iz Dodgea, Donnie Allison i LeeRoy Yarbrough iz Indy šampionata, a Fordova sestra divizija Mercury je uspela da privuče Cale Yarborougha iz Chevroleta. Sezona je počela odlično i Yarborough je pobedio Daytonu, a do kraja sezone Ford i Mercury su pobedili 27 od 49 voženih trka. Torino je osvojio titulu konstruktora, što je ujedno prvi i jedini put u istoriji da je neki automobil osvojio titulu na debiju, a Pearson se prošetao do titule. Ovaj automobil se takođe pokazao velikim prodajnim uspehom za Ford i do 371,787 prodatih Fairlanea 1968 godine, čak 172,083 su bili Torino.

Za 1969 godinu Torino ponuda je proširena sa dva nova modela. Jedna od njih je bila Cobra, koja je stigla kao odgovor nakon neočekivanog uspeha Plymouth Rad Runnera. Uspeh GTO-a je ostavio ljubitelje auto sporta u velikim problemima. Uskoro su počeli da niču i prvi luksuzni muscle cars, kao što su Oldsmobile 442 i Buick GS, koji su imali dodatnu i skupu opremu koju profesionalni vozači nisu ni želeli, a još manje imali novca da potroše. Plymouth je bio jedna od kompanija koje su pratile GTO trend i do 1967 godine je debitovao model GTX kao moćnija i skuplja verzija modela Satellite. Kao najjeftinija Chryslerova divizija, Plymouth se potrudio da opremi GTX najskupljom mogućom opremom, uključujući i moćni motor od 440 kubnih inča (7.2L) i 375 ks, čime je GTX bio jedan od najbržih automobila u klasi. Međutim, zbog svoje visoke cene od preko 3,000 dolara, GTX nije bio preterano popularna opcija kod kupaca, a kada je sestra kompanija Dodge sledeće godine debitovala i svoju verziju (Coronet R/T), prodaja je značajno pala i nikada se nije oporavila. Jedan od najvećih kritičara muscle cars je bio vlasnik uglednog auto magazina Car & Driver Brock Yates. Kao i većini onih koji su želeli automobil za auto sport, Yates je bio razočaran što su takvi automobili preko noći postali previše veliki, teški i skupi i poslao dugačko pismo Chryslerovom generalnom menadzeru Bob Andersonu zahtevajući da se muscle cars vrate svojim korenima. Yates je želeo kompaktni automobil, sa veliki motorom, manualnim menjačem i bez ikakve dodatne opreme, a kao rezultat je nastao popularni Road Runner. Slično kao i konkurent iz Road Runnera, Cobra je mogla da se dobije sa najvećim motorima iz Torina, ali ona gotovo nije imala nikakvu specijalnu opremu i po mnogo toga je podsećala na jeftiniji Fairlane. Ipak, sa 375 ks ispod haube i niskom težinom, Cobra je mogla da osramoti daleko moćnije automobile.

Pored Cobre, još jedan model je privukao veliku pažnju, a to je Talladega. Iako je Ford dominirao u 1968 NASCAR sezoni, kompaniju je i dalje brinuo veliki napredak Chryslerovih (Plymouth i Dodge) Hemi motora. Oni su se originalno pojavili u ovom šampionatu 1965 godine, ali su uskoro banovani iz razloga što nisu bili serijski motori. Chrysler se vratio krajem 1967 sezone i u velikoj meri dominirao na najvećim stazama, a Ford je znao da ne može da ih pobedi sa snagom motora pa se okrenuo - aerodinamičnosti. Talladega je bila zasnovana na standardnom Torino fastbacku, ali je Ford dodao poseban prednji deo i mali spoiler, čime je ovaj automobil mogao da dostigne maksimalnu brzinu od 304 km/h. Talladega je dobila ime po istoimenoj stazi u Američkoj saveznoj državi Alabami, koja je do današnjeg dana najveća i najbrža NASCAR staza, a u ponudi se pojavio i blizanac Mercury Cyclone Spoiler II. Ford je na kraju proizveo 754 serijska primerka radi homoligacije, a svi su bili opremljeni sa V8 motorom od 428 kubnih inča (7.0). Zanimljivo je da su trkačke verzije pružale Boss 429 motor koji nije bio u ponudi u serijskoj proizvodnju dok se mogao naći pod haubom Mustanga. Ako Talladega nije povećala ambicije Forda u NASCAR-u, onda dolazak kralja ovog šampionata Richard Pettya svakako jeste. Naime, Petty je vozio za Chryslerov Plymouth brend, ali je želeo da pređe u Dodge koji je radio na aerodinamičnom modelu Daytona. Kada je Chrysler odbio ovaj potez, Petty je prešao u Ford i na taj način kompletirao tim snova. Ford je pobedio 30 od 54 trke u 1969 sezoni i još jednom se prošetao do titula konstruktora i vozača.

Za 1970 godinu mnogo toga se promenilo u Američkoj auto industriji. Novi standardi o izduvnim gasovima su zahtevali da se smanje kompresije motora (a samim tim i smanji snaga), pa je postalo jasno da je muscle car era gotova. NASCAR šampionat je takođe doneo nova pravila sa kojima veličina motora nije smela da pređe 305 kubnih inča (5.0L), a da bi se automobil homoligovao on je morao da bude proizveden po jedan primerak za svaki salon. U slučaju Forda, to bi označilo minimalno nekoliko hiljada primeraka, što svakako nije bilo vredno ulaganja. Ford je tada radio na novoj verziji Torina poznatoj kao King Cobra, a proizvedena su tri prototipa pre nego što je projekat ugašen. Talladega je nastavila da se takmiči još jednu godinu, ali je pobedila samo deset trka i izgubila titulu od Plymoutha. Zbog novih promena, Ford je krenuo da se okreće od performanci da reklamira Torino po stilu, udobnosti i opremu, a to se pokazalo kao veliki uspeh. Prodaja je skočila na preko 400,000 vozila, ali su performance verzije činile jako mali procenat prodaje. Primera radi, u 1971 godini je prodato samo 1,613 GT i 3,054 Cobri. Poslednja godina Torina visokih performanci je bila 1972, kada je debitovao Gran Torino Sport sa V8 motorom od 351 kubnog inča (5.7L) i 300 ks. Gran Torino će da opstane u proizvodnji sve do kraja 1976 godine i njegova prodaja će se kretati oko cifre od 500,000 vozila na godišnjem nivo. Na istoj bazi su kasnije debitovali veoma popularni Elite, LTD II i Thunderbird, čime je uspeh još veći. Kada je reč o performancama, do sredine 1970tih godina novi standardi o izduvnim gasovima su ubili i ono malo sportskih automobila, a spomenućemo da je čak i legendarna Chevrolet Corvette razvijala samo 180 ks. U slučaju Gran Torina, kupac je i dalje mogao da dobije ogromni motor od 460 kubnih inča (7.5L), ali zbog spomenutih pravila snaga je iznosila samo 212 ks. Gran Torino se posebno pokazao popularnim zahvaljujući uspešnoj filmskoj karijeri u seriji "Starsky and Hutch", a u tu čast je proizvedeno 1,000 replika 1976 godine.

Fairlane i Torino su danas solidno cenjeni klasici, posebno u periodu od 1968-1971 godine. Pored spomenute "Starsky and Hutch" serije, Gran Torino je ostavio i dubok trag u istoimenom filmu Clint Eastwooda. Dugo godina publika je ignorisala ove automobile, ali je njihova popularnost jako sločila prethodnih godina. Posebno popularna je Talladega, ali ona i dalje ne dostiže visoku vrednost kao ređi Plymouth Superbird i Dodge Daytona. Ipak, na kratak period Ford je uspeo da prenese deo svojih uspeha u profesionalnom auto-sportu i na ulicu. Tako da ako ikada čujete priče kako je GTO započeo muscle car revoluciju, znajte da GTO možda nebi ni postojao da nije bilo Fairlanea.

1955-1959

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

1964 Thunderbolt

Slika

1962-1965

Slika

1966-1967

Slika

Slika

1968

Slika

Slika

Slika

1969 Talladega

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika

1970 King Cobra prototip

Slika

1971-1976

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika
When I die, I want to be buried faced down so that anyone who doesn't like me can kiss my ass.

Avatar korisnika
Talladega_500
Yankee
Poruka: 5950
Član foruma od: četvrtak, 4. jun 2009. u 03:16h
Lokacija: Way too cold to be sober (Wisconsin, USA)

Re: Ford Fairlane/Torino

Poruka od Talladega_500 » ponedeljak, 23. maj 2016. u 03:50h

1970 Ford Torino convertible sa trkackim 429 Cobra Jet motorom. Samo 64 kabrioleta sa takvim motorom su proizvedena 1970 godine, od cega je samo 37 imalo automatski menjac. Stajao je parkiran od 1986 godine.

Slika

Slika

Slika

Slika

Slika
When I die, I want to be buried faced down so that anyone who doesn't like me can kiss my ass.

Avatar korisnika
Iosis
VIP
Poruka: 8165
Član foruma od: sreda, 28. jan. 2009. u 20:44h
Lokacija: Doboj

Re: Ford Fairlane/Torino

Poruka od Iosis » utorak, 20. sep. 2016. u 10:52h

Je li istina ili samo nagađanja na internetu da za 2017. stiže novi Torino?
Totally addicted to Ford!
The name Iosis is a Greek word meaning "the process by which a base metal becomes gold".
Boris88 piše:Ja se brinem sto mi auto truli a decko predstavlja sedista :lele: i sakloni :P

Avatar korisnika
Talladega_500
Yankee
Poruka: 5950
Član foruma od: četvrtak, 4. jun 2009. u 03:16h
Lokacija: Way too cold to be sober (Wisconsin, USA)

Re: Ford Fairlane/Torino

Poruka od Talladega_500 » utorak, 20. sep. 2016. u 14:29h

Prvi put cujem.
When I die, I want to be buried faced down so that anyone who doesn't like me can kiss my ass.

Avatar korisnika
Iosis
VIP
Poruka: 8165
Član foruma od: sreda, 28. jan. 2009. u 20:44h
Lokacija: Doboj

Re: Ford Fairlane/Torino

Poruka od Iosis » utorak, 20. sep. 2016. u 15:10h

Danas sam pročitao, da bi trebao da ima 5.0 V8 iz Mustanga GT.
Totally addicted to Ford!
The name Iosis is a Greek word meaning "the process by which a base metal becomes gold".
Boris88 piše:Ja se brinem sto mi auto truli a decko predstavlja sedista :lele: i sakloni :P

Avatar korisnika
Talladega_500
Yankee
Poruka: 5950
Član foruma od: četvrtak, 4. jun 2009. u 03:16h
Lokacija: Way too cold to be sober (Wisconsin, USA)

Re: Ford Fairlane/Torino

Poruka od Talladega_500 » utorak, 20. sep. 2016. u 23:21h

Gde si citao? Nebi takav auto imao smisla. Ford nema nijednu drugu platformu sa zadnjom vucom za aute i nema bas smisla proizvoditi jos jednog konkurenta Mustangu.
When I die, I want to be buried faced down so that anyone who doesn't like me can kiss my ass.

Avatar korisnika
Iosis
VIP
Poruka: 8165
Član foruma od: sreda, 28. jan. 2009. u 20:44h
Lokacija: Doboj

Re: Ford Fairlane/Torino

Poruka od Iosis » sreda, 21. sep. 2016. u 00:09h

Totally addicted to Ford!
The name Iosis is a Greek word meaning "the process by which a base metal becomes gold".
Boris88 piše:Ja se brinem sto mi auto truli a decko predstavlja sedista :lele: i sakloni :P

Avatar korisnika
Markedjani
Predsednik kluba
Predsednik kluba
Poruka: 17892
Član foruma od: petak, 10. okt. 2008. u 11:14h
Lokacija: Bg-Cerak

Re: Ford Fairlane/Torino

Poruka od Markedjani » sreda, 21. sep. 2016. u 00:19h

Niđe veze... klasičan bullshit.

Pride photoshop je super jadan... mix bentlija i ko zna čega.
Slika
Radiant Red, '81 Ford Taunus 1.3
Panther Black, '08 Ford Fiesta 1.6 S
Vozim besan auto od 1000 maraka!

Avatar korisnika
Talladega_500
Yankee
Poruka: 5950
Član foruma od: četvrtak, 4. jun 2009. u 03:16h
Lokacija: Way too cold to be sober (Wisconsin, USA)

Re: Ford Fairlane/Torino

Poruka od Talladega_500 » sreda, 21. sep. 2016. u 00:31h

Ova slika je bila na internetu jos pre 5-6 godina. A napisani tekst je pisan u google translate, napisan je na izuzetno losem engleskom.
When I die, I want to be buried faced down so that anyone who doesn't like me can kiss my ass.

Avatar korisnika
Iosis
VIP
Poruka: 8165
Član foruma od: sreda, 28. jan. 2009. u 20:44h
Lokacija: Doboj

Re: Ford Fairlane/Torino

Poruka od Iosis » sreda, 21. sep. 2016. u 01:20h

To da je PS to sam vidio, al' kontam samo su stavili kako bi mogao slično da izgleda.

A po tekstu je izgledalo da je istina. Al' eto, šteta ništa od toga. :(
Totally addicted to Ford!
The name Iosis is a Greek word meaning "the process by which a base metal becomes gold".
Boris88 piše:Ja se brinem sto mi auto truli a decko predstavlja sedista :lele: i sakloni :P

Avatar korisnika
BojanM
BOFH
BOFH
Poruka: 7072
Član foruma od: četvrtak, 5. avg. 2010. u 14:19h
Lokacija: Kladovo

Re: Ford Fairlane/Torino

Poruka od BojanM » sreda, 21. sep. 2016. u 06:52h

Nije ništa... zaradio si vlasnicima sajta nekoliko centi u prihodima od reklama. Čestitke. thumbsuph
pozdrav, Bojan

Slika
Slika
Anybody going slower than you is an idiot, and anyone going faster than you is a maniac... -- George Carlin

Avatar korisnika
Iosis
VIP
Poruka: 8165
Član foruma od: sreda, 28. jan. 2009. u 20:44h
Lokacija: Doboj

Re: Ford Fairlane/Torino

Poruka od Iosis » sreda, 21. sep. 2016. u 10:37h

Znači o tome se radi.

Kako mrzim te stvari, prevaru samo da bi zaradili nešto.

I generalno mi više muka od reklama po sajtovima. Naročito onih napadanih i koje iskaču.
Totally addicted to Ford!
The name Iosis is a Greek word meaning "the process by which a base metal becomes gold".
Boris88 piše:Ja se brinem sto mi auto truli a decko predstavlja sedista :lele: i sakloni :P

Odgovori

Povratak na „Fordovi iz USA“