Krajem 1950ih godina Ameriku hvata prva recesija od kraja Drugog Svetskog Rata. Kupci se preko noći okrenuli manjim i ekonomičnijim automobilima, a pošto domaće kompanije nije proizvodili manje automobile izbor je uglavnom padao na Volkswagen Beetle. Uvideviši velike promene Fordov predsednik Robert McNamara se dao na posao. Istraživanja su pokazala da bi Američki kupci ipak radije posedovali domaće vozilo nego import što je McNamari bio dovoljno dobar razlog da počne razvoj malog kompakta. Do kraja 1959 godine model je bio spreman za prodaju, a kao izbor imena je pao na Falcon. Za razliku od velikih Fordova, Falcon je pokretao maleni (barem za Američke strandarde) 144cid/2.4L I6 motor sa 90 ks dok je izbor menjača bio tri brzine manualni i dve brzine automatik. Iako za skoro metar kraći od tipičnih Fordova iz tog perioda, Falcon je zadržao sve dizajnerske linije sa većom braćom, a unutra je mogao komotno da smesti petočlanu familiju. Početna cena je iznosila samo $1,912. Kupac je dobivao izbor sedana sa dvoje i četvoro vrata i station wagona sa dvoje i četvoro vrata. Nešto kasnije u prodaji se pojavio i Ranchero pickup, koji je bio u proizbodnji od 1957, ali je ranije bio zasnovan na većim vozilima. Iako Falcon nije bio prvi Američki kompakt (tu čast je imao Rambler dve godine ranije), svakako je bio najuspešniji. Na kraju prve godine Ford je prodao čak 435,676 primeraka što je u tom vremenu bio rekord, iako je konkurencija u vidu Chevrolet Corvair i Plymouth Valiant stigla iste godine. Za 1961 godinu Falcon je dobio prvi opcioni motor, 170cid/2.8L I6 sa 101 ks, kao i novu luksuzniju Futura verziju. Falcon je takođe služio kao baza za Fordov prvi kompakt van, Econoline (u početku poznat kao Falcon Van), a iste godine u prodaji se našao i blizanac Mercury Comet. Potražnja je i dalje bila velika i 1961 godine čak 474,191 Falcona su našli kupce. Za 1962 godinu Ford je dodao i Squire station wagon koji je ustvari bio karavan bez prozora na zadnjem delu, ali je prodaja naglo usporila i iznosila 396,129 primeraka. Za 1963 godinu Ford je ponudio nekoliko novih verzija, a najznačajnija je bila sportska Sprint verzija. Uvidevši da su kupci Falcona uglavnom stariji ljudi Ford je odlučio da ponudi i sportsku verziju. Falcon Sprint je dolazio sa kožnim sedištima, više opreme i novim 260cid/4.3L V8 motorom sa 164 ks, ali nije bio preterano popularna opcija i 1963 godine je prodato svega 15,081 primeraka. 1964 godine Falcon je dobio prve dizajnerske promene sa agresivnijim dizajnom, a po prvi put Falcon je počeo da se takmiči u autosportu. Specijalno sređen Falcon od strane Fordove trkačke divizije Holman Moody se takmičio u Britanskoj seriji turističkih automobila i reliju, a svi modeli su imali 289cid/4.7L V8 motor sa 305 ks. Međutim, najveći problem Falcona je stigao upravo od strane Forda kada je u Aprilu predstavljen model Mustang. Mustang je bio zasnovan na Falcon platformi i delio mehaniku sa njim, ali je dolazio samo kao coupe i convertible, pružao velik izbor V8 motora i imao dizajn za mlađariju. Dok je Ford uspeo da proda milion Mustanga u samo 18 meseci, prodaja Falcona do 1964 godine je pala na 130,103 primeraka. Falcon je dobio novi dizajn ponovo 1966 godine sa sličnom formulom kao i Mustang (dugačka hauba, kratak gepek), a sada je bio zasnovan na većem modelu Fairlane. Convertible je izbačen iz upotrebe, Station Wagon i Ranchero pickup prebačeni na baze većih Fordova tako da je kupac sada dobivao samo sedan sa dvoje i četvoro vrata, a sada su svi modeli dolazili sa standarnim 170cid/2.8L motorom sa 105 ks dok je 200cid/3.3L sa 120 ks bio opcija. Na iznenađenje mnogih prodaja je skočila na 182,669 primeraka. Kupci se preko noći okrenuli većim automobilima kako je ekonomska kriza prošla, a do 1967 godine prodaja Falcona je pala na samo 64,344 primeraka. Poslednja godina Falcona je bila 1970, mada je Falcon kasnije služio kao osnovna verzija na modelu Fairlane/Torino. Falcon je takođe veoma uspešan model u Australiji gde je predstavljen 1962 godine, a prvi modeli su bili identični Američkim verzijama. Od 1966 godine Falcon je imao specifičan dizajn za Australiju gde se proizvodi do današnjeg dana i spada u sam vrh po prodaji. Ford Argentina je takođe prodavao Falcon od 1962 do 1991 godine veoma uspešno.
Ford za Američko tržište je predstavio dva različita modela kao zamena za Falcon. Jedan od njih je bio Maverick, sportski coupe koji je zamenio Falcon Sprint, dok je drugi bio Pinto, koji je napravljen sa ciljem da bude što jeftiniji. Zanimljivo je da su oba modela dolazili bez sedan verzije (Maverick samo kao coupe, a Pinto kao coupe i wagon) i da kompakt sa četvoro vrata iz Forda nije postojao sve do 1981 godine kada je predstavljen Escort.
