1955-1956
Ford Fairlane je predstavljen publici u Septembru 1954 godine kao 1955 model. Fairlane je dobio ime po čuvenom imanju Henry Forda u Dearborn, Michigan, a predstavljao je naveću i najluksuzniju klasu automobila iz Forda. Kupac je dobivao nekoliko različitih opcija, kao što su Crown Victoria sa plastičnim krovom, Sunliner convertible, Victoria sa metalnim krovom i tradicionalne sedane. Svi modeli su dolazili u dve različite boje, a enterijer je pružao najbolju opremu dostupnu na tržištu. Izbor motora se svodio na 223cid/3.7L I6 sa 120 ks i 137 ks i 272cid/4.5L V8 sa 162 ks i 182 ks. Iako je novi 1955 Chevrolet Bel Air privukao mnogo više pažnje, Ford je u 1955 godini prodao preko 625,000 Fairlane. Fairlane se takođe takmičio u NASCAR, ali protiv moćnih Chryslera i Hudsona se nije moglo i Fairlane je zabeležio samo jednu pobedu u 1955 sezoni. Za 1956 godinu nije bilo većih promena osim što su dodana dva nova motora, 292cid/4.8L sa 200 ks i 312cid/5.1L sa 215 ks i 225 ks. Ovi motori su se pokazali kao solidan uspeh na stazama. U 1956 sezoni Fairlane je zabeležio 14 pobeda u NASCAR, a neki od najboljih vozača kao što su Fireball Roberts, Curtis Turner i Ralph Moody (koji je kasnije osnovao Holman Moody) su vozili Fairlane. Fairlane prve generacije koji danas privlači najviše pažnje je svakako Crown Victoria, koja je predstavljala najveći nivo opreme i cene danas prelaze $40,000.
1957-1959
Fairlane druge generacije je publici predstavljen 1957 godine, a u pitanju su bili neki od najlepših Fordova ikada napravljenih. Po prvi put i wagon je postao opcija, a osnovni model je sada bio Custom. 1957 Fairlane je bio duži, niži i širi od prethodnika, a velik broj dizajnerskih linija je preuzet sa 1955 Mystere koncepta. Pored novog dizajna Fairlane je dobio i novu suspenziju koja je značajno poboljšala udobnost. Izbor motora se sada svodio na 233cid/3.7L I6 sa 144 ks, 272cid/4.5L V8 sa 190 ks i 205 ks, 292cid/4.8L V8 sa 212 ks i 312cid/5.1L sa 245 ks i 270 ks. Kupac je i dalje dobivao izbor osnovih sedana, Victoria, Crown Victoria i Sunliner, ali je najviše pažnje privukao Skyliner. U pitanju je bio hardtop convertible koji je imao metalni krov koji se spustao u gepek. Ova opcija je koštala $400, a prve godine je prodato oko 20,000 primeraka. Jedan od razloga za lošiju prodaju čini slab prostor jer spuštanjem krova gepek je izgubio na prostoru. 1957 Fairlane je predstavljao veliki uspeh Forda u NASCAR sa čak 26 pobeda. Ford je imao još više razloga za zadovoljstvo pošto je 1957 godine prodato preko 635,000 primeraka čime je Ford izbio ispred Chevroleta po prodaji, po prvi put još od 1932 godine. 1958 Fairlane je zadržao mnoge dizajnerske linije, ali je sada imao duple farove. Performance modele su sada činili 332cid/5.4L sa 240 ks i 265 ks kao i novi 352cid/5.8L sa 300 ks. U ponudi se opet našao Skyliner, ovaj put sa nešto slabijom prodajom (oko 14,000 primeraka), a publika je slabije primila novi 1958 model pa je tako Chevrolet ponovo izbio na prvo mesto po prodaji. Fairlane je i dalje bio solidan na NASCAR stazama sa 14 pobeda. 1959 je bila poslednja godina za Fairlane druge generacije, ali osim nekih dizajnerskih promena kupci nisu videli veće promene. Ovo je ujedno bila poslednja godina sa Skyliner koji je napravljen u oko 12,000 primeraka, a danas vredi malo bogatstvo. Model Galaxie je takođe počeo da predstavlja Ford u NASCAR tako da je 1958 godina bila poslednja godina Fairlane u NASCAR.
1960-1961
1960 Fairlane je bio za oko 15 cm duži od prethodnika i za oko 90 kg teži. Fairlane je takođe sada bio niži u poređenju sa 1960 modelom, ali nije privlačio pažnju kao prethodnici. Kupac je sada dobivao samo Starliner Coupe i Sunliner Convertible kao opciju, a u 1960 godini je prodato nešto više od 100,000 primeraka. Izbor motora je ostao identičan kao i prethodne godine sa izuzetkom novog 352cid/5.8L sa 360 ks. Za 1961 godinu Fairlane je dobio novi dizajn sa manjim dimenzijama, ali ništa nije moglo da spreči veliki pad u prodaji pa je tako 1961 godine prodato manje od 75,000 primeraka. Kupaca je sada mogao da dobije Fairlane i sa čuvenim 390cid/6.4L motor sa 375 ks i 401 ks. Ali slaba prodaja je naterala Ford da razmotri i druge opcije.
1962-1965
Nekada orgomni Fairlane je u potpunosti dobio nove dizajnerske promene za 1962 godinu, a najveća vest su bile nove manje dimenzije čime je Fairlane predstavljao Ford u klasi automobila srednje veličine, ispod velikog Galaxie, ali iznad kompakta Falcon. Iako jako kritikovan od strane medija, 1962 Fairlane je bio pravi automobil u pravo vreme i jedan od dragulja čuvenog Fordovog lidera Lee Iacocca. Kupac je dobivao samo dve verzije, osnovnu i lukzusniju 500, a Ford je potrošio veliku sumu novca na nove motore. Osnovni motor je sada bio 170cid/2.8L I6 sa 101 ks, a sledeli su 221cid/3.6L I6 sa 145 ks i 260cid/4.3L V8 sa 164 ks, koji je predstavljen nešto kasnije. Sa početnom cenom od samo $2,154, čak 297,000 Fairlane je našlo kupca 1962 godine. Za 1963 godinu Fairlane je dobio minimalne dizajnerske promene, a najveća vest je bila Custom Ranch Wagon. Izbor motora je uglavnom ostao isti, ali su sredinom godine dodati novi 200cid/3.3L I6 sa 116 ks kao i 289cid/4.7L V8 sa 271 ks. Možda najbolji Fairlane je publici predstavljen kao 1964 model. U pitanju je bio model Thunderbolt, napravljen isključivo za drag trkanje. Uvidevši da je model Galaxie pretežak za ovo takmičenje, Ford je razvio Fairlane Thuderbolt da se bori protiv Plymoutha, Dodgea i Mercurya na stazama. Thunderbolt je imao trkački 427cid/7.0L motor sa preko 500 ks i ubrzanje do 100 km/h za samo 4.5 sekundi, a u National Hot Rod Association (NHRA) je ostavio dubok trag. Thunderbolt je takođe prelazio četvrtinu milje (402 metra) za samo 11.6 sekundi pri brzinama preko 124 mph (200 km/h). Ford je napravio između 111 i 127 primeraka od čega su prvih 11 bili ofarbani u marun boju, a ostatak u beloj. Veruje se da je Ford gubio preko $1,000 na svakom prodatom Thunderboltu, ali je nastavio proizvodnju radi imidza. Kada je NHRA promenio pravilo i naredio minimalno 500 proizvedenih primeraka kao homoligacija za 1965 godinu, Ford je odustao o daljne proizvodnje Thunderbolta. Fairlane se nastavio takmičiti u NHRA i u 1965 sezoni sa identičnim motorom, ali 1964 je bila jedina godina za Thunderbolt. 1965 Fairlane je ponovo dobio dizajnerske promene, ali nije ostavio značajan trag.
1966-1967
Veliki uspeh Pontiaca sa modelom GTO je naterao Ford da ponovo razmotri opcije sa Fairlane. Ako je Pontiac mogao da ubaci veliki motor u maleni kompakt (Tempest) i dobije prvi muscle car, zašto Ford nebi mogao da uradi istu stvar? 1966 Fairlane je dizajnerski dosta ličio na većeg brata Galaxie koji je dobio novi dizajn godinu dana ranije i postao veliki uspeh među kupcima. Jedan od razloga za veće promene leži u modelu Mustang, koji je preko noći postao izbor mlađarije i Lee Iacocca se nadao da Fairlane može da postane jeftinija i manja verzija od modela Galaxie. Kupac je ponovo dobivao hardtop, sedan i wagon, ali najviše pažnje su privlačile sportske 500 GT i 500XL GTA verzije. Standardan motor je bio 200cid/3.3L I6 sa 120 ks, ali su najpopularnije opcije bili 289cid/4.7L V8 motori sa 200 ks i 271 ks. Sportski 500 i 500XL modeli su imali velike 390cid/6.4L motore sa 265 ks, 275 ks, 315 ks i 335 ks, a vrh ponude je činio veliki 427cid/7.0L motor sa 410 ks i 425 ks, koji je napravljen radi homoligacije za NASCAR i Drag trkanje. Ovi modeli na drag stazama su prelazili četvrtinu milje za ispod 13 sekundi pri brzinama od 114 mph (182 km/h), a veruje se da je napravljeno manje od 200 primeraka. Ova dva sportska modela su imali solidnu prodaju 1966 godine sa preko 37,000 prodatih primeraka, ali je naredne godine prodaja pala na ispod 20,000. Do tada Ford je već radio na zameni.
1968-1971
Dolaskom modela Torino za 1968 godinu kao opcija na Fairlane, Fairlane je postao samo osnovna verzija, koja je i dalje dolazila kao hardtop i sedan u običnoj i 500 verziji. Fairlane je mogao da se dobije samo sa 302cid/5.0L motorima sa 210 ks, 220 ks i 230 ks dok je sportski Torino mogao da se dobije i sa 390cid/6.4L i 427cid/7.0L. Torino je takođe nastavio sa odličnim rezultatima u NASCAR i posle 1971 godine, kada je Fairlane ugašen, postao sopstveni model. Od 1968 do 1971 godine Fairlane se mogao dobiti i kao pickup, poznat kao Ranchero, ali ovi modeli ne privlače posebnu pažnju. Proizvodnja je nastavljena u Australiji sve do 2008 godine.
