Prva generacija (1948-1952)
F-Series je publici predstavljen 1948 godine kao prvi Fordov kamionet napravljen isključivo da bude kamionet. Ford je proizvodio kamionete još iz ranih perioda Model T, ali su oni bili zasnovani na platformama automobila. 1948 F-Series je dolazio u čak osam verzija, ali za ovu priču mi ćemo se kocentrisati na modele od ispod tone. Osnovni modeli od pola tone su nosili oznaku F1 dok modeli od 3/4 tone su bili poznati kao F2 i F3. Modeli su bili klasifikovani na osnovu njihove težine, F1 je bio do 2,115 kg, F2 do 2,565 kg, a F3, takođe poznat i kao Heavy Duty, do 3,060 kg. Izbor motora je bio identičan kao i u Fordovim automobilima i to dva proverena Flathead motora, osnovni 226cid/3.7L I6 sa 95 ks i nešto veći 239cid/3.9L V8 sa 100 ks. Sa dizajnerske strane sva tri modela su imali moderni Fordov dizajn, ali su F2 i F3 imali jaču mehaniku od F1 i veće mogućnosti u obavljanju posla. Kupac je dobivao izbor samo jedne kabine, sa dvoje vrata i klupom koja je mogla da smesti tri odrasle osobe, dok je 4x2 bio standardan i jedina opcija. Jedni menjač je bio manualni uz opciju od tri i četiri brzine. Fordovi kamioneti su i ranije bili jako popularni i nova F-Serija nije bila izuzetak. Ovi modeli su uglavnom korišteni od strane poljoprivrednika i na građevinama, a F-Series je takođe bio čest i kod Američke vojske. F-Series je bio veliki uspeh za Ford i proizvodio se na osam različitih lokacija u Americi, a gotovo identičan Mercury M-Series se prodavao u Kanadi. Većina kupaca se odlučila za F1 sa kraćom prikolicom dok se kupci F2 i F3 uglavnom odlučivali za dužu prikolicu.
Druga generacija (1953-1956)
F-Series dobiva prve dizajnerske promene 1953 godine i u pitanju je model koji je danas prepoznat kao najlepši F-Series ikada napravljen. Dizajnerski F-Series je dobio novi prednji deo, ali i sa više prostora u kabini i sa nešto dužom prikolicom. F-Series je takođe dobio promenu imena, po kojim je poznat do sadašnjeg dana. Pola tone modeli su sada bili poznati kao F-100, modeli od 3/4 tone kao F-250, a modeli od tonu kao F-350. Po prvi put i automatski menjač je postao opcija, ali je kupac i dalje dobiva samo verziju sa dvoje vrata i klupom. Novi osnovni model je sada bio 215cid/3.5L I6 sa 101 ks, ali je već sledeće godine zamenut sa 223cid/3.7L I6 sa 115 ks (snaga povećana na 137 ks 1956 godine). Za ljubitelje V8 tu je i dalje bio provereni 239/3.9L sa 100 ks da bi snaga sledeće godine povećana na 130 ks. Poslednje godine u prodaji se pojavio i moderniji Y-Block 272cid/4.6L sa 173 ks. F-Series je nastavio sa uspesima, nakon prestanka proizvodnje u Americi proizvodnja je prebačena u Brazil 1957 godine gde je ovaj model takođe bio jako popularan i opstao do 1962 godine. Druga generacija F-Series je danas jako popularna u svetu hot rod vozila zbog svog posebnog dizajna, posebno verzija bez prekrivenih zadnjih točkova.
Treća generacija (1957-1959)
Za 1957 godinu F-Series je po prvi put bio potpuno novi, a to se posebno odrazilo na dimenzije koje su povećane u svakom pogledu. Kupac je i dalje dobivao izbor samo dvoje vrata, ali je kabina bila dosta veća nego kod prethodnika. Po prvi put i 4x4 je postao opcija, a ovaj sistem je urađen u saradnji sa kompanijom Marmon-Herrington. Izbor motora se značajno smanje. Osnovni model je i dalje dolazio sa 223cid/3.7L I6 motorom sa 137 ks, ali za ljubitelje V8 Ford je predstavio dva nova Y-Block motora, prvi veličine 272cid/4.6L sa 173 ks, a drugi 292cid/4.8L sa 186 ks. Popularnost F-Serije je toliko porasla da se ovaj model proizvodio na čak 12 lokacija u Americi plus Brazil i Argentina. Međutim, zbog recesije krajem 1950ih godina F-Series se činio pomalo velikim za poljoprivrednike i radnike na građevinama koji su želeli manji i ekonomičniji model. Predstavljanje modela Ranchero 1957 godine od strane Forda je takođe oštetilo prodaju F-Series. Ranchero je bio zasnovan na automobilima i bio mnogo pristupačniji i civilizovaniji za svakodnevnu vožnju. Kako su 1950te godine prolazile kompanije se okretale nižim i čistijim linijama i to je značilo nove promene za F-Series.
Četvrta generacija (1961-1966)
Potpuno novi F-Series je publici predstavljen 1961 godine i u potpunosti je promenio standarde na način na koji su ljudi gledali kamionete u tom periodu. Po prvi put F-Series nije bio dostupan kao unibody, što znači da na svim modelima kabina i prikolica se posebno stavljali na sašiju. F-Series je bio niži i širi od prethodnika, a po prvi put je ponuđena i verzija sa četvoro vrata. Suspenzija je detaljno modifikovana da podnese off-road uslove, ali i da pruži što udobniju vožnju na asfaltu. Standardan motor je i dalje bio 223cid/3.7L I6 sa 137 ks, ali je posle 1965 godine zamenut sa novim 240cid/3.9L I6 sa 150 ks. Iste godine je ponuđen i 300cid/4.9L I6 sa 170 ks, koji će ostati u proizvodnji sve do sredine 1990ih. Za ljubitelje V8 u početku je i dalje ponuđen samo 292cid/4.8L sa 186 ks da bi posle 1965 godine njegova zamena bila 352cid/5.8L sa 208 ks. 1965 godine u ponudi se našla i luksuznija Ranger verzija koja je pružala najvišu opremu, ali je bila i najskuplja. Po prvi put kupci kamioneta su počeli biti porodični ljudi koji nisu koristili ovakva vozila na farmama i građevinama već su želeli vozilo koje bi ih prevezlo do kancelarije tokom radnih dana, a preko vikenda na kampovanje. Međutim, većina kupaca je i dalje koristilo kamionete uglavnom za poslove i to se neće promeniti sve do sredine 1990ih godina.
Peta generacija (1967-1972)
Veoma popularna četvrta generacija je dobila prve dizajnerske promene 1967 godine. Iako je na prvi pogled bilo očigledno da je isti model u pitanju, 1967 F-Series je ipak dobio minimalne promene prednjeg dela, posebno novi i veći gril, a kupac je sada dobivao izbor i duže prikolice. Kao i kod prethodnika, F-Series se mogao dobiti sa dvoje i četvoro vrata, sa 4x2 ili 4x4 i u nekoliko različitih verzija, od F-100 do F-350. Ranger opcija je i dalje bila u ponudi, ali više nije bila u vrhu i tu poziciju je zauzeo Custom model. Ford je takođe ponudio još nekoliko različitih verzija zavisno od karakteristika koje kupci želje, kao što je Contractor Special (za ljude na građevinama), Farm and Ranch Special (za poljoprivrednike) i Heavy-Duty Special (za ljude koji vuku teške terete). Proizvodnja je nastavljena na 11 lokacija u Americi plus Brazil i Argentina, a po prvi put F-Series se proizvodio i u Meksiku i Kanadi. Tokom šest godina proizvodnje pete generacije kupac je dobivao izbor dva I6 motora, 240cid/3.9L sa 150 ks i 300cid/4.9L sa 170 ks. Tokom 1967 godine je i dalje bio ponuđen 352cid/5.8L V8 sa 208 ks, ali je njegova zamena usledila već sledeće godine u vidu novog 360cid/5.9L V8 sa 215 ks i 302cid/5.0L V8 sa 205 ks, koji je predstavljen nešto kasnije. Najveći i najmoćniji motor kao opcija je bila 390cid/6.4L sa 255 ks. Peta generacija je bila veliki uspeh za Ford, ali samo deo onoga šta će usledeti narednih godina.
Šesta generacija (1973-1979)
Nove minimalne promene su usledile 1973 godine, ali je F-Series i dalje zadržao linije sa prethodnika. Po prvi put F-350 se mogao dobiti sa dve gume pozadi u poređenju sa četiri na prethodnicima. Ovi modeli su bili jako slični kao F-250, ali su imali moćniju sašiju i bili napravljeni da povuku veće terete. Najveća vest 1974 godine je bila predstavljanjem popularnog F-150. F-150 je namenjen kao model između F-100 i F-150, po ceni, dimenzijama i mogućnostima. Ovaj model je preko noći postao jako popularan i činio oko trećinu ukupne prodaje. 1976 godine F-Series je konačno prestigao Chevrolet C/K kao najprodavaniji kamionet i tu titulu drži i dan danas. Nešto kasnije publici je predstavljena i luksuzna Lariat opcija, koja takođe postoji danas. F-Series je dostigao svoj maksimum sa dimenzijama 1978 godine kada je opet dobio dizajnerske promene. 1978/1979 je danas mnogo popularan i cenjen, ali na žalost, u proizvodnji je ostao samo dve godine. Početkom 1970ih godina u Americi su izašle značajne promene u načinu na koji se snaga merila, a nove mere o izduvnim gasovima su ubijale performance. Dva I6 motora iz pete generacije su i dalje bili standardni, ali njihova snaga nije bila poznata. Većina kupaca se uglavnom okretala ka V8 motorima. Izbor je bio 360cid/5.9L sa 145 ks, 390cid/6.4L sa 195 ks i ogromni 460cid/7.5L sa 220 ks. Prva dva motora su ugasena posle 1977 godine dok je 460cid/7.5L nastavio sa proizvodnjom. Predstavljanjem novog 1978 modela sa većim dimenzijama Ford je ponudio dva nova V8 motora, 351cid/5.7L sa 163 ks i 400cid/6.6L sa 169 ks. U poslednje dve godine F-Series je služio kao baza za Fordov prvi veliki SUV, Bronco. Međutim, Ameriku je krajem 1970ih godina pogodila nova recesija i Ford je znao da mora da krene sa drugim planovima ukoliko želi da sačuva F-Series ime.
Sedma generacija (1980-1986)
Novi F-Series je zadržao kockast dizajn, ali je bio manji u svakom pogledu sa ciljem da smanji potrošnju. Kupac je i dalje dobivao izbor dvoje i četvoro vrata, a Ranger opcija je izbačena posle 1982 godine da bi se mogla koristiti na Fordovom novom kompakt kamionetu. Lariat je i dalje bio najluksuzniji model, ali je Ford takođe predstavio i Explorer opciju sa ciljem da pruži što više hroma. F-100 je takođe izbačen posle 1983 godine tako da je F-150 postao osnovni model. Izbor motora je bio dugačak, ali se nijedan od njih nije zadržao duže od tri godine. Provereni 300cid/4.9L I6 je izbačen već posle 1980 godine, a njegova zamena je postao prvi V6 motor u F-150, 232cid/3.8L sa 110 ks. Međutim, ovaj motor nikada nije bio preterano popularan i izbačen je posle 1983 godine. Njegova zamena je opet bio 232cid/3.8L I6, sada sa 122 ks. Osnovni V8 motor je bio 302cid/5.0L sa 133 ks (snaga povećana na 185 ks posle 1985 godine), a takođe u ponudi je bio i 351cid/5.7L sa 136 ks (1980-1982 model), 150 ks (1983-1984) i 210 ks (1985-1986). Od 1980-1982 godine najveći motor je bio već poznati 400cid/6.6L sa 136 ks, ali je 1983 godine zamenut sa 460cid/7.5L sa 225 ks. Takođe treba spomenuti da je 1983 godine predstavljen i prvi dizel motor za Američko tržište. Ovaj motor, veličine 420cid/6.9L V8, je razvijao 170 ks, ali još bitnije 427 Nm obrtnog momenta i bio popularna opcija za kupce koji su koristili F-Series za teške poslove. Navedeni dizel je nosio oznaku Power Stroke i bio urađen u saradnji sa Navistar, a mogao je da se dobije samo na F-250 i F-350. Sedma generacija F-Series je danas popularna iz nekoliko razloga, pre svega kvaliteta, ali i zbog odlične zaštite protiv rđe. Nije retkost pronaći F-Series sedme generacije bez rđe, što je fantastično kad se zna da je ceo kamionet napravljen od metala. Ovi modeli su takođe nedavno postali klasici zbog svojih godina što znači da je za njih porez manji. Da pomenemo da se ovaj model postao jako popularan i u Meksiku, gde je po prvi put ponuđen i F-200 model.
Osma generacija (1987-1991)
Iako je teško zaključiti po slikama, osma generacija F-Series je bila jako aerodinamična što je svakako poboljšalo potrošnju. Većih dizajnerskih promena nije bilo, mada je prednji deo bio potpuno novi. F-Series je i dalje bio zasnovan na istoj platformi kao i 1980 model, ali je Ford značajno poboljšao suspenziju za veću udobnost. Po prvi put četiri brzine automatski menjač je bio opcija kao i pet brzina manualni. Ukus kupaca se značajno počeo da menja krajem 1980ih godina. Po prvi put SUV su postali jako popularni kao i kamioneti sa četvoro vrata i nije bilo retkost da služe i kao porodično vozilo. To je Ford uvideo i vredno radio na svom prvom SUV sa četvoro vrata, 1990 Explorer, ali je takođe unapredio F-Series sa najboljom mogućom opremom koju porodični ljudi žele. Izbor motora je bio dosta jednostavniji u poređenju sa sedmom generacijom, a Ford je konačno počeo da koristi litre umesto kubnih inča za oznake veličine motora. Standardan motor je bio 4.9L I6 sa 145 ks, a zatim su sledeli 5.0L V8 sa 185 ks i 5.8L sa 210 ks. U vrhu ponude benzinaca je i dalje bio veliki 7.5L V8 sa 225 ks (1988 godine povećano na 230 ks). Navistar 6.9L V8 dizel sa 170 ks je opet ponuđen, ali je zamenut već sledeće godine sa novim 7.3L V8 dizelom sa 180 ks i 468 Nm obrtnog momenta.
Deveta generacija (1992-1997)
Videviše da kupce jako privlači aerodinamičan dizajn Ford je unapredio aerodinamiku za devetu generaciju koja je publici predstavljena 1992 godine. Iako je bilo očigledno da se F-Series nije značajnije menjao u 12 godina, Ford je opet predstavio novi prednji deo koji je odvukao pažnju kupaca od onoga šta se nije menjalo na duži period. Promene u ukusu kupaca, koje su viđene tokom kasnih 1980ih godina, su nastavljene i početkom 1990ih godina pa je Ford odgovorio sa opremom koja nikada pre nije viđena u F-Series. Po prvi put kupac je mogao da dobije automatsko otključavanje i zaključavanje vrata, plejer za kasete kao deo radije, sedišta na dugme i pomeranje prozora na dugme, a Eddie Bauer je postao najviši nivo opreme. Izbor motora se i dalje svodio na provereni 4.9L I6 sa 150 ks, ali se većina kupaca odlučila za V8. Osnovni V8 motor je i dalje bio 5.0L sa 185 ks (povećano na 205 ks 1994 godine), a sledio je 5.8L sa 210 ks. U vrhu su i dalje bili 7.5L sa 230 ks (povećano na 245 ks 1994 godine) kao i 7.3L dizel sa 185 ks i 490 Nm obrtnog momenta (povećano na 235 ks i 712 Nm 1994 godine). Velika vest je usledila 1993 godine kada je publici predstavljen sportski Lightning model. Lightning je bio urađen od strane Fordovog Special Vehicle Team (SVT) i bio je zasnovan na F-150 4x2 i najmanjom prikolicom, da bi se sačuvala težina. Lightning je dolazio sa 5.8L motorom sa 240 ks, a za performance se postarao bivši Formula 1 vozač Jackie Stewart. Prodaja devete generacije F-Series je eksplodirala. Prodaja je skočila od 500,000 primeraka 1992 godine do čak 800,000 primeraka 1996 godine čime je Ford po prvi put prodao više kamioneta od General Motorsa (Chevrolet i GMC). Međutim, to je bio samo početak onoga šta je usledilo.
Deseta generacija (1997-2004)
Potpuno novi F-Series je publici predstavljen kao 1997 godine sa još više aerodinamičnim dizajnom. Ford je uzeo veliki risk sa ovim modelom i nije očekivao da će biti dobro primljen od strane tradicionalnih kamionet kupaca pa je tako i dalje bila u ponudi kad se deseta generacija pojavila. Deseta generacija je predstavljena u Januaru 1996 godine tokom Super Bowl XXX i postao hit preko noći. Ford nije uspevao da napravi dovoljan broj primeraka, a lista čekanja je bila i po osam meseci. Sa dizajnerske strane F-Series je bio potpuno nov i nije ništa delio sa prethodnikom, ali je takođe došlo do značajnih promena i sa mehanikom. Po prvi put F-250 i F-350 su pomereni kao serija novih Super Duty kamioneta i po prvi put u istoriji F-150 se značajno razlikovao dizajnerski od F-250 i F-350. Kupac je dobivao izbor dvoje, troje i četvoro vrata, a u saradnji sa Harley Davidson je predstavlje i F-150 Harley Davidson, sportski kamionet sa četvoro vrata, izborom 4x2 i 4x4 i najvišom opremom. F-150 se takođe mogao dobiti i u King Ranch verziji koja je bila namenjena za kupce sa dubljim džepom i punom opremom. Izbor motora se sada svodio na 4.2L V6 sa 202 ks, 4.6L V8 sa 220 ks (1999 godine povećano na 231 ks) i 5.4L V8 sa 235 ks (1999 godine povećano na 260 ks). SVT Lightning je i dalje bio u ponudi, sada sa navedenim 5.4L motorom, ali i sa superchargerom i 380 ks i mogao je da ubrza do 100 km/h za samo 5.2 sekunde dok je Harley Davidson pružao identičan motor sa 340 ks. Super Duty linija je dolazila sa 5.4L motorom iz F-150, a sledio je novi 6.8L V10 sa 310 ks i već provereni 7.3L V8 dizel sa 250 ks sa automatskim menačem i 275 ks sa manualnim menjačem. 2003 godine Ford je ponudio novi Power Stroke dizel takođe urađen u saradnji sa Navistar, veličine 6.0L sa 325 ks i 760 Nm obrtnog momenta. Međutim, 6.0L dizel je bio mnogo problematičan i samo senka u poređenju sa 7.3L. Problemi sa 6.0L motorom su doneli mnogo problema Fordu i tužbi sa Navistarom čija je greška i ko će platiti visoke račune. Popularnost F-Series je nastavila da raste i 2001 godine Ford je po prvi put prodao preko 900,000 primeraka, što je u tom periodu bio rekord. F-Series je takođe činio oko 50% profita celog Forda što je bio znak za još bolji model. F-150 je takođe služio kao baza za Fordov prvi SUV sa četvoro vrata najveće klase, Expedition, prvi luksuzni SUV (Lincoln Navigator) i prvi luksuzni kamionet (Lincoln Blackwood).
Jedanaesta generacija (2004-2008)
Ford je bacio sve karte na novi F-Series sa novim modelom predstavljenim 2004 godine na novoj P2 platformi, a deseta generacija je takođe ostala u ponudi još jednu godinu kao Classic model. U ponudi je bilo nešto za sve, počev od jeftinih modela sa dvoje vrata, 4x2 i sitnom opremom pa sve do skupocenih King Ranch modela sa četvoro vrata, 4x4 i punom opremom. Novi F-150 dizajn je proglašen za jedan od najlepših u istoriji F-Series, a Super Duty se nije značajnije menjao. Novi Lightning je najavljivan i predstavljen kao koncept, ali nikada nije ušao u serijsku proizvodnju, tako da se kupci morali zadovoljiti sa nekim od Harley Davidson modela ili sa novim FX2. Izbor motora se svodio na 4.2L V6 sa 202 ks, 4.6L V8 sa 231 ks (kasnije povećano na 248 ks) i 5.4L V8 sa 300 ks. Najavljivan je i 4.4L V8 dizel iz Land Rovera, ali ni do toga nije došlo. Popularni tuneri su se takođe pozabavili sa F-150 pa se tako mogla dobiti Roush, Foose, Saleen verzije od F-150 sa superchargerom, a čak i Shelby je predstavio svoj koncept. F-Series je fenomenalno primljen od strane kupaca i danas drži rekord po prodaji u jednom mesecu (126,000 u Junu 2005 godine) i prodaji u jednoj godini (939,000 primeraka 2005 godine). 4.2L motor je takođe proglašen za najkvalitetniji motor ikada ponuđen u nekom kamionetu na Američkom tržištu. Super Duty serija se nije značajnije menjala sve do 2008 godine kada je predstavljen novi model. Izbor 5.4L i 6.8L motora je ostao identičan, ali je predstavljen novi dizel motor. Uvidevši problem sa kvalitetom 6.0L motora kao i da ne uspeva da prođe nove standarde o izduvnim gasovima, Ford je, u saradnji sa Navistar, predstavio novi 6.4L V8 motor, koji je razvijao 350 ks i 880 Nm obrtnog momenta. Sa dizajnerske strane, vertikalni farovi su zamenili horizontalne. U ponudi se takođe našao F-450, najveći i najbolji kamionet ikada ponuđen od strane Forda. F-450 dolazi samo u verziji sa četvoro vrata, duplim točkovima pozadi i dizel motorom, a u stanju je da povuče čak 15 tona. Poslednje vesti kažu da se prodaje dosta solidno i da Ford neće imati problema da ostvari zacrtani cilj od 20,000 primeraka. U ponudi se takođe našao i luksuzni Lincoln Mark LT, koji se u Americi prodavao od 2005 do 2008 godine, a u suštini je bio F-150 sa Lincoln grilom, body kit, većim felgama i punom opremom.
Dvanaesta generacija (2009- )
Trenutna generacija F-Series je predstavljena prošle godine, ali kako se kupci okreću manjim vozilima zbog ekonomske situacije tako i zbog cena goriva Ford je uložio minimalne napore za promene. Farovi su dobili uočljive promene, ali su ostale linije gotovo identične. Ford se mnogo više posvetio mehanici, pre svega suspenziji da poboljša udobnost. Po prvi put u svojoj istoriji F-Series dolazi samo sa V8 motorima. F-150 se može dobiti sa 4.6L motorom sa 248 ks i 292 ks, zavisno od verzije, a jedina opcija je 5.4L sa 320 ks. Izbor opreme je ostao identičan uz dodavanje luksuzne Platinum verzije, a kupci u Meksiku mogu da dobiju i luksuzni Lincoln Mark LT. Rumor je takođe bio da bi se i F-100 mogao vratiti kao opcija, ali do toga još uvek nije došlo. Publici je nedavno predstavljena i SVT Raptor verzija za off-road inspirisana Baja trkačkim vozilima, a u bliskoj budućnosti se očekuje i novi 6.2L motor. Super Duty se nije menjao od kada je novi dizajn predstavljen 2008 godine, a nova generacija se očekuje 2011 godine. Osim dizajnerskih promena, 2011 Super Duty će takođe imati novi 6.7L V8 dizel motor urađen od strane Forda (saradnja sa Navistarom će biti završena do tada). Brojevi još uvek nisu objavljeni, ali se očekuje minimalno 400 ks i 976 Nm obrtnog momenta.
i sakloni 