U periodu kada su količina hroma i visina “krila” na zadnjem delu vozila bili glavni prodajni auduti Detroita, Fordova luksuzna divizija Lincoln je predstavila model Continental koji se totalno udaljio od takvog načina razmišljanja i uspeo da postane definitivna američka limuzina šezdesetih godina,nadživevši konkurente i postavši legenda svog vremena. Ali to nije bio početak Continentala …
1939-1948
Istorija Lincoln Continentala počinje 1939 godine kada je Edsel Ford, jedini sin Henry Forda, odlučio da napravi svoje lično vozilo, mada rumor kaže da je Edsel želeo serijsku proizvodnju od samog starta. Ohrabren velikim uspehom manjeg modela Zephyr, koji je publici predstavljen tri godine ranije, Edsel je odlučio da je publika spremna za još jedan sličan model. Edsel je 1938 godine naredio dizajneru Eugene Gregorie i timu inženjera da mu naprave prototip do Marta 1939 godine kada je kretao na godišnji porodični odmor. Dizajner Gregorie je bio gotov sa crtežina u roku od sat vremena i imaju je u vidu elegantan kabrio zasnovan na Zephyru sa dugačkom haubom, V12 motorom i kratkim gepekom sa otvorom za rezervnu gumu, koji će tokom godina postati zaštitni znak Lincolna. Kao rezultat je nastao jedan od najlepših Američkih automobila iz 1940ih godina. Na putu od Michigana do Floride Edsel je često zaustavljan od strane zainteresovanih prolaznika, a na Flordi mnogi bogataši su izjavili da bi voleli da poseduju sličan automobil. Edsel je odmah poslao telegram nazad u Michigan i najavio čelnicima kompanije da bi bio u stanju da proda nekoliko hiljada takvih automobila. Ručna proizvodnja je odmah počela, u kabrio i veoma retkoj coupe verziji, a Lincoln je uspeo da proizvede 26 primeraka 1939 godine i još 400 primeraka naredne godine pre nego što je Drugi Svetski Rat zaustavio njegovu proizvodnju. Proizvodnja je nastavljena posle rata, ali do tada Continental više nije bio hit kao nekada. Ford je takođe bio u teškoj financiskoj situaciji i nije imao novac za potpuno novi model tako da je Continental ugašen na određeni period. Danas je 1939-1940 i 1946-1948 Continental jako cenjen i skup automobil i smatran poslednjim originalnim klasikom iz 1940ih godina.
1958-1960
Potpuno novi Continental se pojavio u prodaji 1958 godine i bio je potpuno drugačiji od prethodnika. Dok se originalni Continental kocentrisao na ručno sklapanje, ekskluzivnost, male dimenzije i visoku cenu, 1958 Continental je sklapan u fabrici kao i svaki drugi Lincoln, a po dimenzijama je bio jedan od najvećih Američkih automobila iz tog perioda. Dužina vozila je iznosila približno šest metara, težina oko 2.3 tone, a ispod haube se nalazio ogromni 430cid/7.0L motor sa 375 ks. Continental je činio najbolji model iz Lincolna navedene godine i sa punom opremom prelazio cenu od $8,000. To je verovatno jedan od glavnih razloga zašto je prodato samo 12,500 primeraka, ali i pored toga Continental je bio najbolje prodavan model Lincolna. Kupac je dobivao izbor coupe i sedana, a jako mali broj (83 primerka u dve godine) i limuzina je proizveden po posebnim narudzbenicama. Naredne dve godine promena nije bilo, a prodaja je polako počela da pada iz nekoliko razloga, kako zbog recesije tako i zbog čuvenog Cadillaca iz 1959 godine. Do tada na čelo Ford Motor Company je stigao Robert McNamara koji je smatrao da automobil postoji samo za prevoz od mesta A do mesta B i da Ford nebi trebao da proizvodi vozila koja se ne prodaju u visokim brojevima. Nakon što je uspešno ugasio Edsel 1960 godine, McNamara je želeo da ugasi i Lincoln, čija je prodaja navedene godine iznosila ispod 25,000 primeraka. Međutim, Elwood Engel je spremao remek delo u vidu 1961 Continentala koji je održao Lincoln u životu.
1961-1969
Priča o ovom modelu počinje kasnih pedesetih kada je Lincoln proživljavao svojevrsnu krizu identiteta. Linija postojećih modela se slabo prodavala a konkurenti kao što je Cadillac sa besmrtnim modelima iz 1958 i posebno 1959 godine, kao i Chrysler sa modelima Imperial su bili dominantna sila u segmentu. Ovu krizu je uprava kompanije pokušala da prebrodi predstavljanjem redizajna iz ’59 godine koji je stvorio neke od najvećih serijskih automobila na svetu,tog vremena i uvođenjem u produkciju novih, većih V8 motora. Ipak, ni ovo nije bilo dovoljno jer je prodaja i dalje padala a čak se i američka administracija, Lincolnov tradicionalni kupac, polako okretala nekim drugim automobilima.
Rešenje je bilo kompletno nova linija modela, kako mehanički tako i estetski sa nadom da će ovaj potez okrenuti pažnju javnosti i kupaca na ovu kompaniju. Timu dizajnera i po prvi put u automobilskoj industriji, umetnika, na čelu sa Elwoodom Engelom, date su odrešene ruke u kojima se i nalazila sudbina kompanije. Razvoj novog modela je trajao dugo,imajući u vidu standarde tog doba i posle skoro dve godine, nova kreacija je predstavljena javnosti. Te, 1961 godine novi Lincoln Continetal je bio najzapaženija američka premijera koja je u potpunosti iznenadila i oduševila publiku. U momentu kada je Cadillac i dalje negovao hromirana “krila a Imperial dizajnerski stil kasnih pedesetih, Continenal je bio nešto izuzetno, elegantno, moderno i prestižno, što je kupce ostavilo bez daha. Ravne i ne prekinute linije, diskretna upotreba hroma i nešto manja i kompaktnija karoserija, vrhunskog luksuza, predstavljali su novi standard koji je za konkurenciju bio nedostižan. Najuočljivija odlika novog modela su bila vrata koja su se otvarala simetrično (suicide doors) i predstavljala su izuzetnu novinu i konstrukcijski uspeh. Veliko međuosovinsko rastojanje od čak 3,12 metara i specijalni samopodešavajući amortizeri su omogućavali fantastičnu udobnost u vožnji, dok je za pogon korišćen provereni V8 od 430cid/7.0L i 300 ks koji se se prenosili na zadnje točkove preko trosepene automatske transmisije. Iako je Continental težio 2,300 kg, ubrzanje od 0 do 100 km/h ili po američkim standardima 60 mp/h je bilo moguće za samo 11 sekundi, što je bilo više od većine sportskih automobila perioda. U enterijeru je takođe primenjen moderan stil sa preglednom komandnom tablom i svim mogućim luksuzom koji se tada mogao zamisliti. Osnovna cena je bila $6,067 za klasičnu limuzinu ali je najinteresantniji bio skuplji kabriolet ($6,713) koji je imao četvoro vrata i krov sklopljen u prtljažniku koji nije kompromitovao linije karoserije. Produkcija se momentalno udvostručila i do kraja 1961 godine, čak 35,000 novih Continentala je našlo kupce, većinom ugledne biznismene i javne ličnosti kao i Američku vladu koja je ovaj automobil kupovala u velikom broju, najviše zbog svoje konzertvativne ali i superiorne pojave i karakteristika. U sledeću 1962 godinu, Lincoln Continental je ušao nepromenjen ali sa jednim izuzetno vrednim priznanjem. Naime, Institut za industriski dizajn,koji inače ne nagrađuje automobile, proglasio je ovaj model, vrhuncem industriske estetike, titulom koja samo dokaziuje koliko je Continetnal bio napredan. Osim toga i publika je nagradila Lincoln na svoj način i 41,000 primeraka je bila prodato. Sledeće godine, na scenu stupa prvi blagi redizajn koji se odlikuje nešto drugačijim grilom hladnjaka, povećanim prtljažnim prostorom i dvadeset konja jačim motorom (od tad 320 ks). Međutim, te godine, Lincoln Continental postaje deo ne samo istorije automobilizma nego i celokupnog čovečanstva kao nemi svedok atentata na jednog od najistaknutijih političkih figura dvadesetog veka, Johna F. Kennedya. Naime, 22. Novembra 1963 godine, u Dallasu, na američkog predsednika je izvršen atentat dok je lagano krstario ulicama u svom specijalnom Lincolnu sa internom oznakom X – 100. Auto je imao i dva posebna blindirana krova ( metalni i providni ) ali ni jedan nije bio na mestu tog dana, tako da su meci lako pronašli put. Ipak, ovaj nemili događaj nije pokvario popularnost koju je Continental imao na tržištu a uz ponovni blagi redizajn i povećanje dimenzija iz 1964 godine, prodaja se i dalje povećavala. Ozbiljnija promena izgleda je nastupila već sledeće 1965 godine i sastoji se u potpuno drugačijoj prednjoj masci i modifikovanim zadnjim svetlima. Ovakve promene su bile potrebne jer su konkurenti pogođenu uspehom Continetala predstavili nove modele. Konture vozila su ostale iste ali je automobilska štampa smatrala da je ovim promenama, uništen klasični izlgled Lincolna. Ipak, najbolji sud je dalo tržište sa preko 40,000 prodatih primeraka. Modernizacija je nastavljena i sledeće godine kada je prednji kraj dobio nov branik a komandna tabla nov izgled. S obzirom da su sve promene na karoseriji vršene sa taktom i ukusom, automobil je praktično bio sve lepši i traženiji tako da je 1966 godina za Lincoln bila najbolja u istoriji fabrike. Ipak, najinteresantniji dodatak ponudi je bio kupe, koji je po prvi put predstavljen i sa nešto nižom cenom ($5,485) animirao velik broj kupaca. Međutim, sledeće godine prodaja polako počinje da pada i to najviše zahvaljujući novim modelima Cadillaca koji je predstavio potpuno novu liniju. Kao odgovor, snaga Lincolnovih agregata se povećava za još dvadeset konja (340 ks) i u ponudi je više luksuznih opcija ali se 17% kupaca odlučilo za druge modele. Godine 1968 Continetal gubi kabrio opciju i dobija nov motor od 460cid/7.4L sa 365 ks sa kojim je jednak motorima Cadillaca. Prednji deo je ponovo blago redizajniran a prodaja nastavlja da pada, ovaj put, najviše zbog nepostojanja kabrio varijante koja je uvek bila popularna. Lincoln Continetnal generacije pravljene u periodu od 1961 do 1969 je jedna od najboljih i prestižnijih limuzina šezdesetih godina. Globalno popularan i korišćen samo u najvažnijim prilikama, ovaj automobil je stekao veliko poštovanje kako zbog svoje prirode tako i zbog imena i titula putnika koji su se vozili na zadnjim sedištima. Ako izuzmemo Kennedya koji nije preživeo svoju poslednju vožnju ovim automobilom, skoro svi vladari i predsednici koji su tih godina bili na političkoj sceni, su imali ovaj model, sa izuzetkom engleskog plemstva i ruskih predsednika, naravno. Ako se setimo ko je tih godina bio na čelu naše države i pogotovo njegove ljubavi prema automobilima, onda nije ni čudo da je drug Tito, odnosno njegov protokol posedovao tamno zeleni Lincoln Continental iz 1966 godine. Automobil je bio rođendanski poklon Titu od strane rukovodstva Zagrebačkog Velesajma i s obzirom na velik broj vozila u predsedničkoj floti, slabo je korišćen sve do posete Kraljice Elizabete i Princa Edvarda Jugoslaviji, krajem šezdesetih godina. Posle toga nastavlja da samuje u garažama JNA a danas se neosnovano nalazi u Sloveniji, kao i mnogi drugi vredni Titovi automobili. Osim toga, u staroj Jugoslaviji je i određen broj ovih modela bio u posedu stranih diplomatskih službi.Kraj ove generacije modela Continental dolazi 1969 godine, koji ovaj model dočekuje sa redizajnom zadnjeg kraja, još više luksuznih opcija i kombinacija boja i armijom zadovoljnih kupaca širom sveta. Model koji je sledio, iako kvalitetan nije ostavio toliko traga u automobilskoj istoriji.
1970-1979
Posle devet veoma uspešnih godina sa trećom generacijom, Lincoln je ušao u četvrtu generaciju 1970 godine veći nego ikada pre. Nestali su kabrio i suicide vrata tako da je kupac sada dobivao izbor coupe i sedana. Pored povećanja dimenzija, koje su opet dostizale dužinu od približno šest metara, najveća dizajnerska promena se odnosila na skrivene farove i na novi Rolls Royce gril (koji se pokazao veoma popularnim na 1968+ Lincoln Mark-Series), koji se menjao dva puta (1971 i 1977 godine). Platforma je sada deljena sa Ford Thunderbird i Lincoln Mark V (coupe verzija Continentala) što je svakako smanjilo troškove i Lincoln je smanjio cenu Continentala sa $6,700 na $5,900. U početku jedini motor kao opcija je bio 460cid/7.5L sa 375 ks, ali zbog novih standarda o izduvnim gasovima njegova snaga je padala tokom godina do minimalnih 202 ks 1977 godine, koja je ujedno bila poslednja godina ovog motora kao standard. Poslednje dve godine četvrte generacije Continental je dobio novi 400cid/6.6L motor čija je snaga iznosila 166 ks, mada je 460cid/7.5L i dalje bio opcija. Jedan od razloga za ovaj potez leži u novim standardima o potrošnji, a Continental sa prosečnom od 24 litre na 100 kilometara je bio jedan od poslednjih originalnih “dinosaurusa“. Tokom deset godina proizvodnje Continental je dobio i na težini da se zadovolje novi standardi o sigurnosnim merama, ali i pored toga težina nije prelazila 2,250 kg. Tokom poslednje 1979 godine proizvodnje Lincoln je ponudio posebnu Collector Series verziju sa punom opremom i cenom od čak $22,000. Prodaja je bila standardno dobra tokom svih deset godina proizvodnje, ali je eksplodirala krajem 1970ih godina kada je Continental ostao jedan od retkih velikih automobila na tržištu. To se posebno odnosi na 1979 godinu kada je Continental i dalje bio sedan najvećih dimenzija sa zadnjom vučom i gotovo bez konkurencije, što je rezultiralo prodajom od 92,500 primeraka.
1980-1981
Iako je ogromni Continental četvrte generacije bio veliki uspeh, Lincoln je znao da mora da krene drugim putem pošto Continental više nije zadovoljavao standarde o izduvnim gasovima i sigurnosnim merama. Iako je 1980 Continental zadržao dizajnerske linije sa prethodnika, platforma je sada bila deljena sa Ford LTD i Mercury Marquis čime je Continental izgubio oko pola metra na dužini i 360 kg na težini. Kupac je i dalje dobivao coupe i sedan kao opcije, dok je standardan motor bio 302cid/5.0L sa 129 ks uz opcioni 351cid/5.7L sa 140 ks. Iako su ova dva motora i dalje bili V8 potrošnja je ipak smanjena za 35% u poređenju sa prethodnikom. Međutim, od samog starta 1980 Continental nije dobio pohvale koje je Lincoln očekivao, a jedan od razloga leži u tome što je popularna Town Car opcija sada bila sopstveni model sa sličnom opremom, ali i nižom cenom. Prodaja je tako pala za čak 60% i Lincoln je shvatio da mora da krene sa drugim putem ako želi da vrati verne kupce. Zato je već sredinom 1980 godine krenuo da radi na nasledniku koji je trebao da bude još manji i ekonomičniji.
1982-1987
Za 1982 godinu Lincoln je predstavio potpuno novi Continental na novoj Fox platformi koja je pokretala gotovo svaki manji Ford i Mercury tokom ranih 1980ih godina. Plan Lincolna je bio da napravi automobil koji će se uspešno sa popularnom Cadillac Seville nakon što je 1977-1980 Lincoln Versailles bio neuspešan u tom potezu. Međutim, dok je Seville bio prednja vuča, 1982 Continental je i dalje zadržao zadnju vuču. Kupac je sada dobivao izbor samo sedana, a sada jedan motor je bio opcija i to 302cid/5.0L sa 150 ks. Sa dizajnerske strane 1982 Continental je preuzeo neke linije sa popularnog Lincoln Town Car, ali je takođe pozajmio mnoge prepoznatljive linije sa klasičnih Continentala. Međutim, iako je Continental, po mnogima, bio lepši od Seville i dosta boljeg kvaliteta, pojavio se na tržištu dve godine nakon rivala iz Cadillaca koji je do tada već stekao ime za sebe. Nova naftna kriza tokom ranih 1980ih godina je naterala Lincoln da razmotri i ostale opcije pa je kupac tako 1984 i 1985 godine mogao da dobije Continental sa 2.4L I6 turbo-dizel motorom iz BMW, ali se on nikada nije pokazao kao popularna opcija i ugašen je posle dve godine. Tokom sredine 1980ih godina Lincoln je počeo da sarađuje sa modnim kreatorima koji bi davali svoje ideje za Lincoln automobile tako da se Mark-Series mogao dobiti u Bill Blass i Versace verzijama, a Continetal u Givenchy i Valentino verzijama. Međutim, iako je Continental i dalje nudio mnogo za svoju cenu prodaja je bila neočekivano mala i kretala se između 17,000 i 28,000 primeraka. Jedan od razloga leži u velikoj popularnosti drugog Lincolnovog modela, Town Car, ali većini kupaca je ipak najviše smetalo što Continental dizajnerski mnogo podseća na dosta jeftinije Fordove i Mercurye, sa kojima je i delio platformu. Lincoln se ipak nije predao bez borbe i vredno radio na sledećoj generaciji.
1988-1997
Za 1988 Continental je izgubio na dimenzijama nakon što je prebačen na produženo platformu koju je delio sa Ford Taurus i Mercury Sable, ali i pored toga enterijer je povećan i mogao je da primi šest putnika. Jedan od glavnih razloga za tako nešto je bila prednja vuča, po prvi put u Continental istoriji, a takođe po prvi put Continental je bio dostupan samo sa V6 motorom. U pitanju je bio 3.8L motor čija je snaga iznosila 140 ks da bi kasnije povećana na 160 ks. Jedan od razloga za prednju vuču je bio što je Lincoln želeo da što više razlikuje Continental i Town Car da ne kraju prodaju jedan od drugog dok je drugi razlog ležao u konkurentima kao što su Cadillac Deville i Fleetwood, koji su takođe prešli na prednju vuču. Sa dizajnerske strane 1988 Continental nije delio ništa sa prethodnicima, a Lincoln je takođe učinio mnogo toga da se vidi što manje linija sa Taurus/Sable. I pored povećanja cene, koja je sada znala da pređe i $35,000, 1988 Continental je postavio veliki hit među publikom i navedene godine je prodato preko 41,000 primeraka. Prodaja je porasla do maksimalnih 64,000 1990 godine, a Continental je godinu dana ranije proglašen za najbolji sedan u klasi po izboru Car and Driver magazina. Međutim, kao i u prošlosti opet je Lincoln Town Car bio u centru pažnje sa novim dizajnom 1990 godine i posle pada prodaje Lincoln je morao da krene drugim putem. Za 1997 godinu dizajn je postao aerodinamičniji, ali je najveća vest bila povratak V8 motora. Ovaj motor, veličine 4.6L, je razvijao 260 ks i ubrzavao do 100 km/h za osam sekundi, a i pored solidne prodaje Lincoln je znao da je vreme za promene.
1998-2002
Osma, ispostaviće se kasnije ujedno i poslednja, generacija je publici predstavljena 1998 godine sa mnogim dizajnerskim linijama kao i Town Car, koji je takođe dobio dizajnerske promene iste godine. Platforma je i dalje bila deljena sa Ford Taurus i Mercury Sable dok je vuča bila zadnja, ali se može reći da je Lincoln napravio veliku grešku što je stavio Continental i Town Car u istu klasu. Naime, oba automobila su imali V8 motore i gotovo identičnu cenu od $38,000, a jedina promena je bila što je Town Car i dalje koristio zastarelu zadnju vuču. To je i sam Lincoln shvatio i počeo polako da radi na zameni, koja je predstavljena 2000 godine u vidu modela LS. Pošto je LS bio nešto potpuno novo Lincoln je nastavio da proizvodi Continental još dve godine dok nije uvideo ukus kupaca. Poslednji Continental je proizveden sredinom 2002 godine u Wixom Assembly Plant (Wixom, Michigan), na istoj lokaciji gde se ovaj model proizvodio još od 1958 godine. Fabrika je kasnije prerađena da proizvodi Lincoln Town Car i LS kao i Ford Thunderbird i GT.
2002 koncept
Na 2002 Detroit Auto Show Lincoln je predstavio Continental koncept sa mnogim klasičnim linijama kao i sa 5.9L V12 motorom koji je razvijao 414 ks. Međutim, ovaj koncept nikada nije ušao u serijsku proizvodnju, a predpostavlja se i da nikad neće nakon što je Lincoln, pre dve godine, predstavio potpuno novi model MKS.
i sakloni 