Ford Club Serbia

Red je da vam predstavim jednu masinu kupljenu pred kraj prosle godine u mojoj firmi. Mozda nije auto, ali moze da pici sama, cak 3-4 km/h. Malo su zajebane ove gusenice izedose sav kupus ako ih ostavis same.

U pitanju je geoloska kombinovana masina, prvenstveno za busenje bunara, geomehanicka ispitivanja terena, istražna busenja itd.

U pitanju je italijanski proizvodjac, Fraste, ali kompletna mehanika i hidraulika je John Deere. Motor 4,5l 170 KS. Vrlo je moderna i automatizovana. Poseduje dve isplacne pumpe, veca za busenje bunara protoka 900 l/min na 16bar, manja za istrazna busenja 160 l/min 40bar.

Znači može da kopa bunareve

Kako je cista Jel joj ovo prva tezga, ili se ipak vodi racuna o njoj?

Da ovo joj je prvo montiranje (januar). Naravno da se usere na sve strane, ali opere se kad dodje u firmu. Kostala nas je dosta, oko 320k eura, set alata jos 80, a nismo uzeli ni pola onoga sta nam treba. Za to cemo lako.

Uz masinu kupili smo i kamion, polovnog Acrtosa sa vrlo specificnim navozom za transport masine i alata. Ima utovarnu ruku. On je posebna prica.

Malo joj komplikovan ovaj "volan"

Koliki precnik moze da kopa? Aj odmah da pravimo posao...
Pri kraju sam sa brvnarom pored Drine i hocu da iskopam bunar, znaci busenje radi postavljanja pumpe, bunar ostaje fazon sahte, necu praviti klasican vode ima, po sred placa ide, ne ocukujem da je preko 10,11 metara dubine... jel radite tako nesto?

Koje cijevi koristite za bušenje, koje je max opterećenje na kuki koje može podnijeti?
Radite sa bentonitom?

Iamo komplet busacih sipki 114,6 od 3 i 4 m, i jedan komplet 63 za manja opterecenja.

Kuka, tj. vitlo dize 2,8 t neuronjenog tereta, u vodi moze nesto preko 3 t.

Bentonit se obavezno koristi za isplacni fluid, kasnije kad se stigne do vodonosnih slojeva, izbacuje se bentonit jer on "zacepi" pore u pesku ili sljunku pa bunar ima slabiji priliv vode. Tu na scenu dolazi pumpa i pun gas da se ne urusi stabilnost busotine.

Do koje dubine može da buši?

Zavisi od precnika. Otprilike 250 m fi500 mm, 300 m fi350 mm, 350m fi250 mm, 400 m fi150 mm.

Ovo su busace sipke 114,6 mm.


A ova grdosija je dleto nakon busenja. Tesko je oko 2t sa ovim vertikalnim stabilizatorom.

Ajd kad krenusmo u te vode, da pitam i ja nesto.

Pretpostavljam da kada se busi za pumpu (bilo rucnu, bilo nesto na struju), ide neki mali precnik, reda 100-tinak mm. Posle se, takodje pretpostavljam, u izbusenu rupu ubaci nekakva cevka (plasticna, metalna... od cega vec).

Koliko sam cuo, ovde kod mene u Bataji, voda je na 20-tak 30 metara.
Nemam nikakvu predstavu posto bi moglo da bude busenje jedne takve rupe. Red velicine... ne znam dal je 500 ili 5000 evrova.

Nemam nameru da skoro busim nesto (a i bilo bi malo sasavo, posto zivim u stanu ), nego me cisto zanima kako sve to ide.

kod nas je 50e/m sve sa njihovim cevima..

Koje cevi koristite?

slabo ti se razumem al evo jos koja slika..

@mbole:
Ovde u ravnici do prve vode je obično oko 6-8 m.Dobra je za zalivanje.Metar bušenja je oko 10€.Promer cevi za kućne potrebe je 1,5-2".Ovako je kod mene -vezano na hidrofor.Vode u izobilju. Dubina 7 metara.

Znas kako, cena zavisi od precnika, dubine, ugradjenog materijala, od 100-300 eura. Zato ja volim da pitam investitora koliko hoces da ti traje bunar, 3-5-10-20-30-40-50 ili 100 godina. S'tim sto cena izmedju ovog od 3 godine i ovog npr od 30 je 50%. Ovo na slici je oprema za ugarno busenje (za cvrste stene), sa ugradnjom kanalizacionih cevi. Postoje bunarske PVC cevi, 10 i 16bar, celik razlicite debljine, pocinkovane cevi, prohoromske konstrukcije sa Johnson filterima koji mogu trajati >50godina eksploatacije.

Seoske bunardzije buse i do 30 eura.

Drzava vodu, kao i ugalj, naftu, sljunak, bakar, ciglarsku glinu vidi kao mineralnu sirovinu i firma koja se bavi ovom vrstom istrazivanja mora da je upisana u registar preduzeca za ovu delatnost i da ima zaposlen kadar VII stepena, minimum 2 inzenjera geologije. Za te stvari postoje geoloska inspekcija, ali za neke individualne korisnike ne prave frku. Kad je u pitanju industrija, pa kad se dodje do "vodne dozvole", pa ko je pravio bunar, investitor i izvodjac mogu biti u prekrsaju i dobiti visemilionske kazne.

Sta mu dodje taj Johnson filter?

Ja sam mislio na ovo o cemu Lale pise, mada je koliko sam cuo ovde ipak malo dublje (valjda smo na bregu sta li...). Izgleda da je ova naprava preozbiljna za takvo nesto.

Johnson filter je cream de la cream kad je u pitanju bunarski filteri. Napravljen je od trouglastog inox profila koji je varen na uzduznu konstrukciju sa korakom uvijanja od 0,5-1-1,5-2-3 ili vise mm, u zavisnosti od granulacije prirodne sredine.

Ovde je jedan primer fi609mm, ugradjen u bunarsku busotinu od fi1200mm na novosadskom vodovodu. Za busenje fi1200mm potrebna je druga tehnologija, tzv. laviranje i iskop sa grajferom, kao kad se sipovi grade. Inace sve bunare za novosadski vodovod mi radimo. Kompletna izgradnja, hidromasinsko opremanje, elektro opremanje i scada komunikaciju.

Namerno sam ostavio slike u vecoj rezoluciji da moze da se uvelica i vidi konstrukcija.








Pumpa za testiranje bunara 8'' 22 KW.


Sto se tice pitanja "na koliko je voda", nije dobra formulacija. Podzemne vode se pojavljuju u okviru peskova i sljunka koji se ponasaju kao sundjer i voda moze da cirkulise kroz njih. Glina je barijera tj. izolator. E sad u Vojvodini, ali i u Srbiji uopste to treba posmatrati kao tortu, imas red gline, red peska, red gline, red peska i tako do 1000 i vise metara, po Srbiji se pojavljuju i ispucale stene koje isto akumuliraju vodu. Kakav je raspored i koliko slojeva i na kojoj dubini to zavisi od geologije ili bolje reci sta ti bog da.

Sloj peska se moze pojaviti odmah pri povrsini, do 10 m, imati neku manju izdasnost, ali dovoljnu za kucne potrebe. Problem kod tih voda je taj sto su ti peskovi otvoreni, pa vuku svo zagadjenje sa povrsine, najcesce ljudi imaju izbusen bunarcic u dvoristu i pet metara pored septicku jamu.