MPI i SPI sistemi ubrizgavanja benzina - njihovi problemi i

[Sv 87a]

Postovani clanovi foruma, otvorio bih sa Vasim dopustenjem novu temu ( MPI i SPI sisemi ubrizgavanja benzina - njihovi problemi i otklanjanje ), koja je vezana za sisteme ubrizgavanja na novijim autima. To su:

SPI - sistemi ( ubrizgavanje goriva u jednoj taki u usisnoj grani ) i
MPI - sistemi ( ubrizgavanje goriva u vise tacaka u usisnoj grani ).

Prvo bi se dotakli teoretskog dela sistema ( cisto da se upoznate sa delovima sistema i kako funkcionisu ), kako bi ste ga razumeli. A potom na - prakticni deo -, ako mozemo tako reci.
To ne znaci, da clanovi u medju vremenu nemogu da pitaju za svoje probleme koji ih muce. Molio bih clanove, kod iznosenja njihovih problema, OBAVEZNO, da napisu o kom se autu radi i da navedu oznaku motora. To ce nam biti i te kako vazno, kod davanja odredjenih podataka za kontrolu tih delova sistema.
Voleo bih da se sto veci broj clanova ukljuci u ovoj temi, Vas verni clan!!!




Krenucemo sa osnovnim teoretskim osvrtom na MPI i SPI sisteme ubrizgavanja goriva - benzina.

Podela sistema ubrizgavanja, prema mestu ubrizavanja benzina, mogli bi ih podeliti u tri grupe i to:

- direktno ubrizgavanje goriva ( MPI ),
- ubrizgavanje u usisni kanal u oblasti usisnog ventila ( MPI ) i
- ubrizgavanje u zajednicki usisni kolektor ( SPI ).

Kod sistema direktnog ubrizgavanja, benzin se ubrizgava direktno u cilindar oto - motora, slicno kao kod dizel - motora. Osnovna prednost direktnog ubrizgavanja je u tome da se ono vremenski moze podesiti, posle zatvaranja izduvnog ventila. Nedostatak ovog ubrizgavanja je slaba homogenizacija smese ( zbog nedovoljnog vremena i ubrizgavanja u relativno sporiju struju vazduha ).

Ubrizgavanje goriva u usisni kanal u oblasti usisnog ventila, su danas veoma rasprostranjeni. Usisni kanal svakog cilindra snabdeven je posebnim brizgacem, cime se postize veoma dobra raspodela smese po cilindrima. Prednosti ovog sistema su: dobro mesanje, isparavanje i homogenizaciju smese. Jedini nedostatak ovih sistema ( MULTI POINT INJECTION - MPI ), je njihova komplikovanost i visoka cena.

Ubrizgavanje u zajednicki usisni kolektor, ili centralno ubrizgavanje benzina ( SPI ), pod pritiskom u struju vazduha. Vrsi se pomocu jednog brizgaca, postavljenog dovoljno daleko od cilindra, u svakom slucaju pre grananja usisnog kolektora. A najvise, ispred prigusnog leptira, za regulaciju snage motora. Prednost ovih sistema je smanjena cena ( jer se koristi samo jedan brizgac ), homogenost smese na nizim opterecenjima i obrtajima motora je bolja od MPI sistema.

[Sv 87a]

Sad bi sisteme ubrizavanja goriva mogli da podelimo prema nacinu ubrizgavanja goriva i to:

- kontinualno ubrizgavanje benzina i
- periodicno ubrizgavanje benzina.

Kod kontinualnog ubrizgavanja benzina, treba naglasiti da se benzin neprekidno ubrizgava u usisni vod motora, mesa sa vazduhom i isparava. A, prilikom usisavanja ulazi u cilindre. Dobra strana ovog sistema je niza cena, nedostatak ovog sistema je slabija preciznost regulacije i slabije rasprsavanje goriva.

Periodicno ubrizgavanje ima brizgace sa el., ventilima, koji se periodicno otvaraju pod dejstvom elektricnih impulsa iz ECM ( elektronskog kotrolnog modula ). Ovi sistemi se opet mogu podeliti u dve grupe:

- sistemi kod kojih se ne vrsi promena trenutka ubrizgavanja u zavisnosti od rezima rada motora i
- sistemi sa precizno kontrolisanim pocetkom ubrizgavanja, ili takozvani sistemi sa sekvencijalnim ubrizgavanjem goriva. U ovom slucaju se smesa ne homogenizuje pre usisavanja, vec se ostvaruje njeno raslojavanje.

Periodicno ubrizgavanje se danas siroko primenjuje kod MPI i SPI sistema. Clanovi slobodno se javite sa Vasim problemima da ih zajdnickim snagama resimo, na obostranu radost.[/b]

[van]

Без љутње , али технологија о којој причаш је већ 30ак година стара и доста описана по гомили тема и "лепљаиваца" .Како ради ЕФИ и слично .
Ако желиш да едукујеш људе , онда убаци још чињеница .

[Sv 87a]

Van, pisem uopeteno, nije nikakav problem da se i clanovi ukljuce u temu. Mislim da je bolje za ostale clanove, da si nesto konkretno napisao. Nego da besporebno pametujes i kritikujes tudj rad.

" Ако желиш да едукујеш људе , онда убаци још чињеница ", sto ti nebacih koju cinjenicu?

[van]

Убацивао сам их доста протеклих 6-7 година .

[Daki_81]

Budimo ljudi iako smo Srbi...

[acadimke]

Gde ces vise cinjenica od ovog, lepo objasnjeno.

[van]

Мало више чињеница
http://www.fordclubserbia.org/forum/vie ... ?f=35&t=65
Пише 13. октобар 2008.

Ево може да се исприча прича о директном убризгавању и турбо моторима који то користе , јер је то актуелан технологија .
Убризгавање са једном дизном је је престало да се користи пре 15 година и јако је мало аутомобила који то користе , да би се прича покренилу . Исто важи и за механичка убризгавања горива . Једноставно то је превазиђена технологија .
Нисам имао намеру да било шта негативно кажем о теми , само форум је техничког карактера , а прича је веома базична и испричана је много пута . Зато је и био коментар може нешто конкретније , да се неким новим чињеница и информацијама прошири база .

[Sv 87a]

Eto ti dragi moji clanovi foruma, nismo se posteno zahuktali vec nam povlace rucnu. Cudno je od svega kad Van trazi nesto konkretno, a pri tom se pozitivno ne ukljucuje u temu. Ali staje tu je, sto Daki 81 kaze: " Budimo ljudi iako smo Srbi... ", nego da nastavimo mi sa malo teoretisanja ako moze.


Podela sistema ubrizgavanja, prema nacinu regulacije ubrizgane kolicine goriva-benzina. Razlikujemo dva osnovna nacina regulacije ubrizgane kolicine goriva:

- mehanicko-hidraulicna regulacija i
- elektronska regulacija.

Mehanicko-hidraulicna regulacija ubrizgavanja goriva se ostvaruje prigusivanjem i koristi kod kontinualnog ubrizgavanja. Predstavnik takve regulacije je Bosch K - Jetronic, poznat kod nas kao sistem sa Ka glavom. Na vw vozilima, imao sam priliku da popravljam takve sisteme. Prednost ovog sistema se ogleda u jednostavnosti i nizoj ceni, ali nedostatak-mana ovog sistema je njegova slabija preciznost regulacije i slabije rasprsavanje goriva.

Elektronska regulacija ubrizgane kolicine goriva, ECM ( elektronski kontrolni modul ili procesni racunar ), sakuplja elektricne signale pojedinih senzora-davaca. Koji daju informacije o stanju uticajnih faktora ( obrtaji, temperatura, podpritisak u usisnoj grani .... ), obradjuje ih i formira izlazne signale. Prema nacinu rada, mozemo podeliti na :

- analogne i
- digitalne.

Kod analognih sistema procesor prima niz podataka i na bazi jednostavnih relacija izracunava ukupno vreme ubrizgavanja goriva. Predstavnik analognog sistema je: Bosch D, Bosch L, Bosch LH Jetronic.

Digitalni sistemi koriste vecu memoriju u kojoj su unapred smesteni podaci ( mape ), o potrebnoj kolicini goriva na vecem broju razlicitih rezima rada motora. Predstavnik ovog sistema: Bosch - Motronic

[van]

Али то је већ све описано на форуму са скраћаницам компоненти система убризгавања , начином како код ког модела ради убризгавање и које су компоненте одговорне за шта . Какви су ЕСС IV и ECC V рачунари . Како се тестира која компонента на ефи систему . Који су ситеми паљења , које су им компоненте и како читају профил паљења и како комуницирају са рачунаром .

[BojanM]

Je l' smeta da bude napisano više puta (kao da je to jedina duplirana informacija na forumu)? Ako čovek ima volju da podeli nešto sa širokim narodnim masama, pa makar to nekom drugom bila abeceda, šta fali?

[van]

Ма није проблем да се понови и 100 пута , али ове информације су толико базичне , да су степен-два изнад основних приципа рада 4-тактних СУС мотора. А то се учи у 6 разреду основне школе и да све које интересује механика то већ знају . Они, које то не интересује , неће ни да читају . Због тога је и промедба да се крене на мало конкретније ствари и више информација , јер то може касније да буде од користи у неким ситуацијама .
Возила која користе ове системе о којима се прича , нису нова . Стара су 15-20-25 година и власници су имали прилику , и ако то нису увек желели , да науче да постоје некакве дизне које се чисте , да има некакав рачунар , који то контролише ( начешће под оптужбом да брљави) , неки сензори који дају информације рачунару , пумпа која се често оптужује да јој је слаб притисак , магистрала , регулатор притиска горива , неки моторчић задужен за лер гас , клапна гаса и још нека чудеса .

И све то у теми кварови и поправке . Док се не дође до неке информације која може некоме да помогне , овим темпом , требаће 30 постова . Моја намера је била да се прескочи бар 10 постова . Ако сам погрешио , извињавам се аутору и осталима ,

[BojanM]

U principu nisi pogrešio što se toga tiče, ali s druge strane, na ovim prostorima izlaze ljudi iz zanatske škole sa zvanjem KV automehaničara - dakle pričamo o novopečenim profesionalcima, ne o običnim smrtnicima i entuzijastima - pa se raspituju kod "štrebera" iz svog razreda kad ne mogu da pronađu svećice na dizel motoru (voleo bih da izmišljam, ali na žalost prisustvovao sam tome).

Od viška informacija ne boli glava, to je sve što velim. A kome nisu potrebne osnove, lako će premotati na napredniji kurs.

[Daki_81]

+1

[Sv 87a]

Jesi pogresio van, jer vrtis jednu te istu plocu celo vreme. Kad vec kritikujes, budi barim toliko ljubazan pa napisi nesto novo u ovoj temi sto ce clanovima pomoci.

[van]

Ново , или не виђено од оних који траже ново .
Па да почнемо .
ЕФИ је скраћеница , од енглеских речи чији је превод Електронски контролисано Убризгавање Горива .
Под овим се подразумева контролисање количине горива која улази у мотор преко електро-магнетних вентила који се зову бризгаљке или дизне , како ко воли .
Гориво се убризгава под притиском , који је ту да би се гориво лепо распршило при убризгавању и постигла што оптималнији микс горива и ваздуха . Што је гориво лепше распршено , оно има много већу површину у односу на нераспршено , а сами тим и већу моћ сагоревања , јер је већа површина у контакту са ваздухом .
Процес убризгавања се контролише дужином ел. импусла , који срачунава процесор система ( рачунар ) на основу улазних информација које добија од сензора на мотору .
Начинн како рачунар рачуна дужину импулса и стратегиоје које користи , зависи директно од врсте сензора са којим ради .
Рачунар у начелу гледа да постигне идеално сагоревање горива и ваздуха , што значи да сав бензин треба да изгори у свом ваздуху који је ушао у цилиндар . Физички овај однос је 14.7 грама ваздуха према 1 граму бензина . И после ово само цветићи излазе из ауспуха . У пракси то је мало компликованије , али генерално је то тај однос .
Просечно време отовреност дизне је око 5-10 мили-секунди и она зависи од потреба мотора за бензином , тј. од жеље возача за испоруком снаге .
Дужина тог струјног импулса је оно што је крајни продукт целог система . Овде је акценат на убризгавању па паљење и остале излазе из рачунара нећу обрађивати .

Када смо сазнали шта је продук дујмања рачунара , да видимо на основу чега он то закључује која је потребна количина горива .
Рачунар се ослања на сензоре који га информишу о свим њему потребним информацијама . Прво што га интересује је брзина обртања моора . Без те информације систем не може да ради или другим речима , нећете успети да упалите мотор . Сензор је у разводнику паљења , или ако је систем без разводника онда чита са радилице брзину и положај .

Друга битна ствар за рачун је информација о количини ваздуха која улази у мотор . Потребна је маса ваздуха да се укључи у рачуницу ( 14.7:1 ) . Маса се рачуна преко Бернулијеве једначине , ако се зна притисак , температура и запремина , па сходно том постоје ти сензори , или простиеј преко сензора који мери проток масе ваздуха , што је случај код новијих возила ( ваздух хлади усијану жицу и мења јој отпор . Рачунар мери ту промену отпора . Просто и ефикасно , само је требало неко то и да осмисли .

Када има ове информације , рачунар треба да коригује свој закључак на основу температуре мотора , која утиче на сагоревање и да се у складу са температуром у датом тренутку , прилагоди томе . То ради помоћу предефинисаних коефицијената ( мултипликатора ) који коригују дужину струјног импулса . Отвор лептира гаса , температура мотора , брзина возила , укљученост потрошачи на возилу , притиска у систему горива , (ако се мери) , информације о количини ваздуха у сагорелим гасовима ,напон акумулатора ,...
Овде треба имати на уму да 14.7:1 није увек циљани однос ваздуха и горива и да је за максималну снагу мотора тај однос око 12.5 :1 ( зависи од конструкције мотора ) , тако да рачунар треба да узем у обзир који однос горива и ваздуха циља , пре него што крене да рачуна .

Ово му дође укратко , тек да се овлаш дотакне систем рада убризгавања . Још доста параметара утиче на рад и перформасне система , који нису ни споменути овде .

Толико од мене за први час конструктивност .

пс. могао сам и преводилац да користим за онај лепљивац "проучи како ради ефи" , али овако је искреније

[Daki_81]

[Sv 87a]

Pitam se pitam hoce li mi neko reci, sta je to novo napisao nas forumas van. A tek sta je napisao:

- Гориво се убризгава под притиском , који је ту да би се гориво лепо распршило при убризгавању и постигла што оптималнији микс горива и ваздуха .

- Начинн како рачунар рачуна дужину импулса и стратегиоје које користи , зависи директно од врсте сензора са којим ради .

- Што је гориво лепше распршено , оно има много већу површину у односу на нераспршено , а сами тим и већу моћ сагоревања , јер је већа површина у контакту са ваздухом .

- Начинн како рачунар рачуна дужину импулса и стратегиоје које користи , зависи директно од врсте сензора са којим ради .


Uh, dragi moji ima tu jos bisera, od naseg dragog i pametnog clana vana!

[M.M.L.]

Ja ne vidim sta ovde nije tacno pa te molim da nam to kazes dragi druze Sv 87 a. Hvala

[van]

Искључујем се из расправе са мајсторима који су касно увидели потенцијал интернета и форума ,и могућност економског бенефита преко истог, па би сада да брже-боље стекну углед стручњака на форуму а самим тим и потенцијалних муштерија .
То за стицање муштерија је сасвим оправдано и ОК , али начин постизања тог циља је у крајњу руку трагикомичан. Мало више одговора који решавају конкретне проблеме корисницима , доноси статус стручњака . Овако распредање приче ко више зна је емотивни ниво деце из обданишта .


Пс . И без тих фамилијарниости типа наш драгог и паметног члана Ван , да се не насанкате на танак лед као члан ДЈ Симо

[veljo_81]

Ne iskljucuj se, taman sam poceo da pratim temu, ja se nadam da ce vam sad covjek objasniti zasto je 124 250D bolji od focusa :-)

Poslano sa mog V1_Viper_I koristeći Tapatalk

[Sv 87a]

- Гориво се убризгава под притиском , који је ту да би се гориво лепо распршило при убризгавању и постигла што оптималнији микс горива и ваздуха .

ispravka: gorivo se ubrizgava pod pritiskom u usisnu granu, to je dobro napisano. Koji je tu da bi se gorivo lepo rasprsilo pri ubrizgavanju, nepravilno formulisano. Jer se gorivo ne rasprsava, vec rasprskava u vidu fine magle kako bi se prilikom usisavanja pomesalo sa usisanim vazduhom. I na taj nacin dobila gorivna smesa.

Pored adekvatnog pritiska goriva u sistemu, vaznu ulogu u stvaranju fine magle goriva ima izgled vrha el. dizne ili brizgaljke. Imam mogucnosti da vidim el. dizne sa jednim otvorom na vrhu, pa sa iskosenim davanjem mlaza goriva ( isto sa jednim otvorom ). Zatim sa dva, tri, ....... do sest otvora. Dizne sa vise otvora na vrhu daju fin kupast mlaz. Mana ( ako tako mogu da kazem ) ovih dizni sa vise otvora, ogleda se u vecoj ostljivosti za zapusenjem otvora ( rupica ) na vrhu. Pa samim tim gubi se kvalitet stvaranja fine magle goriva.

Nastavicu dalje ako je potrebno za obrazlozenjem nepravilnog formulisanja cinjenica..

[M.M.L.]

Nije sija nego vrat. Citirao si 4 recenice a objasnio si samo jednu, zasto? Koja je razlika izmedju "rasprsava" i "rasprskava" i da li je od esencijalne vaznosti za ovaj tvoj seminarski?

[macaneli]

laleeee hebem mu misa sindikat zabusava....

[van]

Па шта да кажем на ово ? Правилне и неправилне формулације ... цело време vs све време
Свастика ми је психолог , она би овде могла да помогне