Model T (1909-1927)
Henry Ford je osnovao Ford Motor Company 1903 godine, a prvi automobil se zvao Model A. Kao većina automobila iz tog perioda, Model A se često pregrejavao i služio kao baza za buduće automobile i koje greške ne ponoviti kada se automobil bude proizvodio u ogromnim ciframa. Model T se pojavio u prodaji 1909 godine i pokazao se kao ozbiljan konkurent tadašnjim automobilima. Ispod haube se nalazio 176.7cid/2.9L motor koji je razvijao 22 ks dok se snaga prenosila preko dve brzine manualnog menjača. Kočnie su bile gotovo nepostojeće. Prvi Model T je bio napravljen od drveta, a kupac je morao da plati ekstra ukoliko je želeo prednje staklo i krov kao i za sat za brzinu. Kupac je takođe mogao da bira između pet različitih verzija i tri različite boje. Po dimenzijama Model T je bio sličan današnjim kompaktima, ali sa težinom od samo 540 kg. Prve godine je prodato 10,660 primeraka što je bio samo mali morak od onoga šta će uslediti. U narednih 17 godina svaki napravljeni Model T je urađen sa idejom da bude jednostavniji, jeftiniji za proizvodnju i održavanje i dovoljno jeftin za prosečnog Amerikanca. U početku je samo coupe bio dostupan, ali 1912 godine u prodaji se pojavio i sedan sa četvoro vrata, a kasnije je usledeo i Delivery Van koji vuče poreklo prvih pickupa. Do 1914 godine prodaja je dostigla 200,000 kada je crna boja bila jedina opcija, a do kraja 1917 godine čak 500,000. Tokom godina Henry Ford je vredno radio na ideji da napravi Model T što jeftinijim i do 1917 godine početna cena je iznosila samo $345. Iste godine čak 735,000 primeraka je prodato. Model T je opstao u proizvodnji do Maja 26, 1927 godine i do tada Ford je prodao oko 15 miliona primeraka, što je u svoje vreme bio apsolutan rekord.
Model A (1928-1931)
Tehnički Model A i nije bio veliki napredak u poređenju sa Model A, ali dizajnerski u pitanju je bio potpuno novi model. Zbog veće težine kočnice su dodatno povećanje, tu je bio i novi tri brzine manualni menjač, dok je standardan motor sada bio 200.7cid/3.3L koji je razvijao 40 ks. Sa dizajnerske strane Model A je bio nešto sasvim novo, mada se mora reći da je ličio na većinu automobila iz tog perioda. Iako je proizvodnja počela tek u Februaru 1928 godine zbog promena u Fordovoj fabrici, navedene 1928 godine je prodato 633,594 primeraka dok je početna cena iznosila $460. Najveća vest za 1929 godinu je bila predstavljanje čuvenog Woodie, koji je ustvari bio običan karavan čije je telo prekrivalo drvo. Model A je opstao u prodaji do 1931 godine kada je i sam Henry Ford shvatio da Fordov I4 motor više ne može da se nosi sa I6 konkurencijom.
V8 (1932-1936)
Umesto da prati standarde i predstavi I6 motor, Henry Ford je odlučio da krene korak unapred i predstavi prvi moderni V8 motor. Istoričari kažu da ako je Model T bio najbitniji automobil u auto istoriji, onda je svakako 1932 Ford V8 drugi najbitniji. Razlog leži u prvom V8 motoru koji je masovno proizveden kao i u broj jedan hot rod automobilu današnjice. Navedeni V8 motor, poznat kao Flathead, je potpuno tajno bio razvijan i pojavio se u vreme kada su svi od Forda očekivali I6. Flathead je bio dosta jednostavniji od tipičnih V8 motora iz tog perioda, a takođe je bio jeftiniji za proizvodnju i većeg kvaliteta. Veličina je bila 221cid/3.6L, a snaga 65 ks. Čuveni kriminalac Clyde Barrow je čak pisao pismo Henry Fordu i zahvaljivao mu se što je napravio tako moćan automobil. I pored prelepog dizajna, Velika Depresija je učinila svoj deo tako da V8 nije bio ni približno popularan kao prethodnici. Do 1934 godine snaga je povećana na 85 ks, a prodaja iznosila 311,113 primeraka. Međutim, do sredine 1930ih godina ukus kupaca se promenio i kompanije su počele da ugrađuju farove kao deo branika.
Fordovi sa ogromnim branicima (1937-1948)
Novi 1937 Ford je u svakom pogledu bio veći od prethodnika iako je platforma ostala identična. Dizajn se smatrao modernijim, ali sa izuzetkom novog standardnog motora (136cid/2.2L V8 sa 60 ks) većih promena nije bilo. Prva veća dizajnerska promena je usledelela 1938 godine kada je predstavljen novi dizajn od strane Edsel Forda, a sličan dizajn je imao i novi i veoma popularni Lincoln Zephyr. Godinu dana kasnije u prodaji se pojavio i Mercury, koji je popunio prazninu skupljih Fordova, ali je bio pravljen u Fordovim fabrikama sa identičnom mehanikom. Kao što se očekivalo, tokom Drugog Svetskog Rata proizvodnja je prekinuta i Ford se kocentrisao na proizvodnju oružija i vojnih modela (između ostalih i Jeep). Proizvodnja je nastavljena posle rata, ali nakon smrti Henry i Edsel Forda u roku od samo četiri godine Ford je upao i financisku krizu i velikom brzinom gubio pare. Na sreću, tada se u prodaji pojavio 1949 model koji je ne samo spasio Ford nego i zapečetio sudbinu mnogih manji auto kompanija iz tadašnjeg perioda.
Moderni Fords (1949-1956)
1949 Ford je bio bolji automobil u svakom pogledu od svog prethodnika. Celo telo automobila je bilo spojeno u jednom, a automobil je takođe bio niži. Enterijer je potpuno redizajniran da se stvori više prostora, a motori i menjači su bili potpuno novi. Izbor motora se sada svodio na I6 sa 95 ks i Flathead V8 sa 100 ks. 1949 godine je prodato čak 1,118,740 primeraka što je bio tadašnji apsolutni rekord. U isto vreme 1949 Ford je bio zaslužan za prekid proizvodnje mnogih tadašnjih automobila čija je prodaja naglo pala nakon što je 1949 Ford predstavljen. Prve veće dizajnerske promene su usledile 1952 godine kada su dimenzije povećane, a izbor motora se svodio na I6 sa 101 ks i Flathead V8 sa 110 ks. Iste godine Ford je počeo da radi na novom motoru veličine 256cid/4.2L V8 čija je snaga iznosila impresivnih 160 ks. Pošto je publika smatrala da toliko snaga nije potrebna za serijski automobil, Ford je uglavnom ograničio proizvodnju za policijske svrhe. Novi dizajn je usledio 1955 godine, a kupac je sada mogao da dobije i 292cid/4.8L sa 193 ks. I pored odlične serije automobila, 1955 i 1956 Ford ipak nije bio na vrhu, a razlog leži u fantastičnom novom 1955 Chevroletu koji je po prvi put dobio V8 motor. Međutim, novi Fordov predsednik Robert McNamara je spremao veliko iznenađenje za 1957 godinu.
Prvi veliki Fordovi (1957-1959)
Novi 1957 Ford je bio veći od 1956 modela, ali je takođe za čak 15 centimetara bio niži. Izbor modela se svodio na Custom, Custom 300, Fairlane dok se u vrhu ponude našao Fairlane 500. Izbor motora je bioa 223cid/3.7L sa 144 ks, 272cid/4.6L sa 190 ks, 292cid/4.8L sa 212 ks, 312cid/5.1L sa 270 ks dok se u vrhu našao 312cid sa Paxton superchargerom i 300 ks. Najpoznatiji 1957 Ford je prelepi Fairlane 500 Skyliner koji je bio jedan od prvih serijskih coupe covertible i imao je metalni krov koji se spustao u gepek. Svega 20,766 primeraka je napravljeno, a njegove cene danas prelaze 100,000. Ford je imao još više razloga za zadovoljstvo pošto je Ford po prvi put još od sredine 1930ih godina prestigao Chevrolet po prodaji (1957 godine je prodato 1,655,068 primeraka). 1958 model je tehnički bio identičan, ali sa dizajnerske strane kupac je dobivao duple farove kao i novi 352cid/5.8L motor sa 300 ks. Novi model je stigao već sledeće 1959 godine i smatran je jedinim od najlepših Američkih automobila ikada napravljenih. Iste godine u vrhu se pojavio novi model Galaxie, koji je bio oko tri puta teži nego originalni Model T.
Još veći Fordovi (1960-1964)
Predstavljanjem kompakta Falcon 1960 godine razlika između najvećih Fordova i ostatka je bio dosta očigledan. Novi 1960 model je bio još niži, širi i duži od prethodnika. Osnovni model je sada bio Fairlane, u sredini je bio Galaxie dok je vrh ponude činio Galaxie Special. Najviše pažnje je privlačio Galaxie Starline coupe koji je bio dosta aerodinamičan i očigledno postao Fordov izbor za NASCAR. Za 1960 godinu kupac je mogao da dobije i 390cid/6.4L sa 400 ks koji je bio dizajniran sa NASCAR na umu, ali zbog pravila određeni broj primeraka je završio i na ulicama. Fordovi iz navedenog perioda sa 427cid/7.0L motorima (425 ks) su toliko bili dominantni u NASCAR da su većina najboljih vozača vozili uglavnom Fordove. Čuveni Fordov tim, Holman Moody, je okupio najveće zvezde oko sebe kao što su Fred Lorenzen, Junior Johnson, Marvin Panch, Ned Jarrett i Fireball Roberts, ali je odluka Holman Moody bila da se voze samo najveće trke koje su donosile najviše novca. Odlični rezultati na stazama su pomogli odličnoj prodaji da ostane visoke i Ford je ostao broj jedan proizvođač vozila u Americi.
Kockasti Fordovi (1965-1978)
1965 Ford je bio prvi kompletno novi Ford još od 1949 godine, a posebna pažnja je obraćena na suspenziju koja je bila toliko dobra da je Ford u 1965 NASCAR sezoni pobedio rekordnih 48 (i još jednu kao Mercury) od ukupno 55 trka. Izbor modela se svodio na Custom, Custom 500, Galaxie 500, Galaxie 500XL i Galaxie 400 LTD dok je najjači motor i dalje bio 427cid/7.0L sa 425 ks. Ne samo što je 1965 Ford korišten kao baza za sve NASCAR modele do kasnih 1960ih već je osnova za njegovu suspenziju do dana današnjeg korištena u Crown Victoria. Prve veće dizajnerske promene su usledile 1968 godine kada je novi Torino model predstavljen, a početkom 1970ih godina sledi prva veća kriza u Americi još od Drugog Svetskog Rata. Država je napravila nove standarde o izduvnim gasovima što je ubijalo snagu pa je tako vrh ponude 429cid/7.0L razvijao samo 205 ks. Nove dizajnerske promene su usledile 1973 godine, a da bi se zadovoljili novi standardi o sigurnosnim merama kompanije su povećavale dimenzije svojih modela tako da je težina najvećih modela uglavnom prelazila dve tone. Za 1975 godinu LTD je postao poseban model dok su LTD Brougham i LTD Landau bili opcije. Vrh ponude, LTD Landau sa ogromnim 460cid/7.5L je sada razvijao samo 216 ks. Od 1977 do 1979 godine u ponudi je bio i LTD II, koji je u suštini bio samo coupe verzija od LTD. General Motors je za 1977 godinu u potpunosti smanjio dimenzije svojih modela što se pokazalo kao veliki uspeh. Iako Ford nije imao novac za razvoj novih modela kao GM, ipak je uložio veliki trud da predstavi kompletno novu liniju automobila za 1979 godinu.
Manji Fordovi (1979-1991)
Za 1979 godinu dimenzije svih Fordova su značajno smanjene, a jedini full size Ford je sada bio LTD. Težina je smanjena za preko 300 kg dok i dimenzije da bi LTD mogao da parira uspešnim manjim full size automobilima iz Chevroleta, Pontiaca, Buicka i Oldsmobila. I pored manjih dimenzija 1979 LTD je bio jednako prostran unutra, a velik deo suspenzije je i dalje bio isti kao na 1965 modelu. Izbor motor se svodio na 302cid/5.0L sa 129 ks i 351cid/5.7L sa 135 ks. 1979 LTD je bio bolji automobil u svakom pogledu od svoj prethodnika osim po snazi, ali je vratio Ford u sam vrh. Sledeće 1980 godine u ponudi se našao i LTD Crown Victoria koji će ostati broj jedan izbor policije do današnjeg dana. Policija je mogla da dobije i novi 351cid/5.7L motor, ali je Ford publici ponudio samo 302cid/5.0L motor sa 130 ks mada je snaga kasnije povećana na 150 ks. Do kraja ove generacije postalo je jasno da se publika okrenula drugim modelima, a nekadašnja ikona Američke auto industrije spala na policijske svrhe i taksi vozače.
Poslednja Crown Victoria (1992-2009)
Za 1992 godinu LTD ime je nestalo, a model se zvao Crown Victoria. I dalje na Panther platformi još iz 1979 godine, malo ko je očekivao da će ovaj automobil u proizvodnji ostati čak 17 godina bez većih promena. Prva velika promena je bila nestanak čuvenog 5.0L motora, a njegovo mesto je popunio moderniji 4.6L koji je dolazio u dve verzije, sa 190 ks i 210 ks, mada je snaga kasnije povećana na 239 ks. Crown Victoria je opstala u proizvodnji, bez većih promena, sve do ove godine kada je model tiho ugašen. I pored gotovo nikakvog interesovanja publike, za policajce i taksiste Crown Victoria je bio nezamenjih automobil i pored visoke konkurencije posebno od strane Chevroleta (Impala) i Dodgea (Charger). Blizanac, Mercury Grand Marquis, je i dalje u proizvodnji, a prema najnovijim vestima Ford ipak neće proizvoditi novi full size automobil sa zadnjom vučom.
i sakloni 
sirok kao kamion, a da ima ubrzanje 5-6 sek do 100 km/h. 