Kupio ga je moj stari 1999 god od prvog vlasnika,da bi zbog finansijske krize 2002 god bio prinudjen da ga proda jednom coveku u Subotici,a da bi nakon par godina njegovog unistavanja ovog predivnog vozila ja dosao u posed istog tj neke 2006 god.
Kada sam ga ja preuzeo auto je bio u totalnom rasulu,truli rubovi,pragovi,enterijer iscepan i zapusten,prespengovani gibnjevi pa je auto imao neki kajl form tj njuska mu je bila nabijena dole a guzica visoko u vazduhu.
Takodje je auto imao udes tj stajao je na parkingu jedne jako uske ulice i lik sa jugom se previse zaleteo,izgubio kontrolu i zabio se u zadnji levi bok.Yugo se hvala dragom bogu raspao a Taunus prosao bez nekih prevelikih ostecenja.Levi bok ubijen,stop lampa,branik,ukrasna lajsna.
Mada od kad sam ga poceo voziti doziveo sam jako lepih trenutaka sa njim,gomila ljudi me zaustavljala na ulici,slikali se sa njim,okretali glave gde god se pojavim.
Par likova iz Bosne me zaustavilo u centru Apatina pa su trazili da li smeju da se slikaju sa autom i jednom mojom drugaricom koja se zadesila u autu da bi jedno 15 min kasnije covek prisao i pitao me da mu prodam auto sa sve drugaricom samo da kazem koliko para....
Da ne duzim puno pricu evo slika:
Ovako je izgledao 2000-te:
Pre kupovine:
Susret s Yugom:
Spreman za limarske radove:
U radionici:
U komori spricgitovan:
Ofarban:
Dovezen kuci na sklapanje:
I auto na kraju izgleda ovako:
Igrarija sa felnama:
Eto ga,to je to....
Komentarisite.
Bice jos slika,jos uvek se radi na njemu tj uvek ce se raditi...
raspoložen sam da ti dam jedan u zamenu za taj FORD. 
inace odusevljen sam stanjem poda 
