Nascar zanimljivosti

[Talladega_500]

[Talladega_500]

[Talladega_500]

Upravo citam biografiju od Kyle Petty i prica kako mu je NASCAR dozvoljavao da vara na pocetku karijere. Prica kako je NASCAR pocetkom 1980-ih godina prolazio kroz dosta problema i da je bilo u interesu da sin velikog Richard Pettya ostvaruje dobre rezultate. Spominje konkretno trku na Doveru u 1982. sezoni kada je zavrsio kao 2. Na toj trci njegov Pontiac je bio laksi za 350 lbs (158 kg) nego sto je po pravilima bilo dozvoljeno. NASCAR je to znao i cak i kad bi auto pao na inspekciji, Kyle bi zadrzao poziciju, a podatak da je pao na inspekciji nije objavljen javno. Receno mu je samo da ne preteruje i da ne pokaze da je ocigledno da vara, ali mu je bilo dozvoljeno jer je bilo u interesu NASCAR-a da se prica o drugoj generaciji Pettyja kako je uspesan na stazama.

[Talladega_500]

Dueli izmedju Richard Petty i David Pearson iz 1970-ih godina su bili legendarni. U ovom periodu njih dvojica su zavrsavali 1-2 na trkama cak 63 puta (Pearson pobedio 33 puta, Petty 30).

Njihov najpoznatiji duel se odigrao na 1976 Daytoni 500. U zadnjih nekoliko krugova su nekoliko puta smenjivali u vodjstvu. Petty je prestigao Pearsona u zadnjoj krivini, ali ga je u tom procesu zakacio i oba auta se slupala. Benny Parsons na 3. mestu je bio krug zaostatka, tako da je ono sta se odigralo u narednih nekoliko sekundi odlucilo pobednika. Pearson je nekako uspeo da upali svoj slupani Mercury i prodje kroz finis liniju i na taj nacin pobedi svoju jedinu Daytonu 500 u karijeri. Posle trke ce reci da je stisnuo kvacilo u momentu sudara i da se zbog toga motor nije ugasio. Petty nije uspeo da upali svoj Dodge pre nego sto ga je pit ekipa pogurala. Iako je to bilo protiv NASCAR pravila, Petty je opet zadrzao svoje 2. mesto.

Petty i Pearson su inace imali dosta postovanja jedan prema drugome. Petty je cak dosta puta rekao da je za njega Pearson najbolji vozac koji je ikada vozio NASCAR.

[Talladega_500]

Coca-Cola je originalno odlucila na promovise svoj novi lanac pica Mello Yello (kao odgovor na Mountain Dew od strane Pepsija) preko filma "Days of Thunder" sa Tom Cruise u glavnoj ulozi. Takav potez se pokazao toliko popularnim da je Coca-Cola posle odlucila da nastavi promociju i preko sponzora na pravom NASCAR autu.

U periodu od 1991-1994. godine, Mello Yello je bio sponzor #42 Pontiaca koji je Kyle Petty vozio za SABCO Racing (prethodnik kasnijeg Chip Ganassi Racing). Petty je u ovom periodu imao najbolje rezultate u karijeri - pobedio je 6 trka (a u celoj karijeri je imao 8 pobeda) i dva puta zavrsio kao 5. u generalnom plasmanu. U 1992. sezoni je cak bio na pragu da osvoji titulu.

[Talladega_500]

[Talladega_500]

Darlington, 2003. sezone. Ricky Craven pobedjuje sa 0,002 sekunde ispred Kurt Buscha. Do danasnjeg dana najmanja razlika izmedju prve dvojice na nekoj NASCAR trci.

[Talladega_500]

Toyota je krenula da se takmici u Cup 2007. sezoni (i Xfinity) nakon 3 godine takmicenja u Truck. Njihova prva sezona je bila katastrofa. To je inace bila sezona kada je pola trka vozeno sa starim autom, a polovina sa novim CoT.

Ruku na srce, ocekivanja i nisu bila velika jer vecina Toyotinih timova ili nisu imali iskustva ili su bili slabiji timovi. Bill Davis Racing i Michael Waltrip Racing su ranije koristili Dodge i bili ispod proseka. Jedini preostali tim je bio skupoceni Team Red Bull, ali to je bila njihova debi sezona i nisu imali nikakvog iskustva takmicenja u stock cars.

Od vozaca najzvucnije ime je bio Dale Jarrett. Osvojio je sampionsku titulu u 1999. sezoni, ali do dolaska u Toyotu vec je imao 41 godinu i bio u velikom padu (prethodnu sezonu je zavrsio kao 23.). Najvise se ocekivalo od Brian Vickersa. On je bio mlada zvezda u uspunu u Hendricku i najavljivala mu se blistava buducnost.

Toyotu je predstavljalo 7 vozaca. Ni jedan od njih se nije kvalifikovao na sve trke (ovo je bilo pre danasnjeg charter sistema tako da su najbrza 43 vozaca u kvalifikacijama vozili trke). Bivsi sampioni su mogli da voze 5 trka bez da se kvalifikuju, sto je Jarrett brzo iskoristio. Statisticki najbolji Toyotin vozac te sezone je bio Dave Blaney. Kvalifikovao se na 33 od 36 trka, a zavrsio je kao 31. u generalnom plasmanu. Takodje je zavrsio kao 3. na Talladegi, sto je bio najbolji plasman neke Toyote u 2007. sezoni.

Kao sto rekoh, velika su ocekivanja bila od spomenutog Vickersa, ali se kvalifikovao na samo 23 od 36 trka. AJ Allmendinger je doveden iz open wheels i kvalifikovao se na 17 od 36 trka. Michael Waltrip isto na samo 17 od 36 trka. Dale Jarrett na 24 od 36 trka, ali kao sto rekoh, na 5 od njih je vozio zahvaljujuci proviziji kao bivsi sampion.

Tako ako bi gledali generalni plasman Toyotinih vozaca koji su vozili celu sezonu:
31. Dave Blaney
38. Brian Vickers
39. David Reutimann
41. Dale Jarrett
43. AJ Allmendinger
44. Michael Watrip
45. Jeremy Mayfield

Toyota uspeva da privuce veliki Joe Gibbs Racing za 2008. sezonu i Kyle Busch je pobedio vec u 4. trci u sezoni (Atlanta). Na kraju sezone Toyota je imala 10 pobeda (Kyle Busch 8 i Tony Stewart i Denny Hamlin po 1).

[Talladega_500]

[Talladega_500]

NASCAR je uvek bio americki sport i nikada nije bilo mnogo stranaca - ni vozaca ni timova, a sve do dolaska Toyote ni automobila. Ali jedan od retkih slucajeva da stranac bude vlasnik tima se desio sa nekadasnjim timom SABCO Racing. Njegov vlasnik i osnivac je bio Feliciano "Felix" Sabates. Rodjen je na Kubi i u Ameriku je dosao 1960. godine kada je imao 15 godina. Napravio je imperiju tako sto je kupovao i preprodavao sve sta bi mu doslo u ruke.

U NASCAR je usao 1989. godine kada je osnovao spomenuti SABCO Racing. Bio je toliko dobar biznismen da je zapravo cesto od sponzora dobijao materijale umesto novca, koje bi onda preprodavao. Jednom prilikom cak nije hteo novac od Pennzoil vec je zatrazio da mu isporuce ulje, posto je znao da ce ga moci preprodati za vise novca nego sto je Pennzoil nudio u novcu kao sponzor.

Prvi vozac u timu je bio Kyle Petty i vozio je #42 Pontiac. U svojoj prvoj punoj sezoni Petty je zavrsio kao 11. u generalnom plasmanu. Petty ce ujedno biti najuspesniji vozac tima - pobedice 6 trka u periodu od 1989-1996. godine i dva puta zavrsiti u top 5 u poenima (u 1992. sezoni je malo falilo da osvoji titulu). Tim ce posle toga otvoriti jos 2 tima, ali sa manje uspeha.

Sabates je prodao 80% tima 2001. godine. Novi vlasnik je postao veliki Chip Ganassi i tim se nakon toga zvao Chip Ganassi Racing with Felix Sabates. Tada ce preci na Dodge i tim ce vremenom da se spoji sa Dale Earnhardt Inc cime je nastao Earnhardt Ganassi Racing with Felix Sabates. Tim ce vremenom da postane Chip Ganassi Racing, a Sabates ce biti jedan od vlasnika sve do 2020. godine kada je prodat da bi nastao Trackhouse Racing.

[Talladega_500]

[Talladega_500]

Isti onaj Red Bull koji se takmici u F1 i fudbalu je imao i svoj NASCAR tim u periodu od 2006. do 2011. godine. Cilj je bio koristiti NASCAR kao promociju na americkom trzistu. U svoje vreme su bili jedan od najskupljih timova, ali se nisu bas proslavili.

Tim je kupio prostorije od Penskea i automobile od Bill Davisa. Kupili su Dodge i prvi vozac im je bio AJ Allmendinger iz open wheels. Pokusao je da se kvalifikuje na 2 trke u 2006. sezoni, ali nije uspeo.

Za 2007. sezonu su presli na Toyotu (debi sezona Toyote u NASCAR-u). Allmendinger je vozio u #84 timu, a u novom #83 timu je doveden obecavajuci Brian Vickers. Vickers je ranije bio vozac u razvoju za Hendrick i naslucivala mu se velika karijera. Medjutim, tim se jako mucio u svojoj debi sezoni. Allmendinger se kvalifikovao na samo 17 od 36 trka i zavrsio kao 43. u generalnom plasmanu. Vickers se kvalifikovao na 23 od 36 trka i zavrsio kao 38. u generalnom plasmanu.

Sezona 2008. je bila bolja za Vickersa. Kvalifikovao se na sve trke i zavrsio kao 18. u generalnom plasmanu. Allmendinger je nastavio da se muci i krajem sezone je zamenjen sa jos jednim open wheel vozacem - Scott Speed. Red Bull je zabelezio prvu pobedu u 2009. sezoni kada je Vickers pobedio na Michiganu. Zavrsio je kao 12. u generalnom plasmanu i poceo da pokazuje zasto se smatrao tolikim talentom. Medjutim, u 2010. sezoni je imao dosta zdrastvenih problema i bio na lecenju zbog cega ce kasnije prerano da zavrsi karijeru. Vratio se u 2011. sezoni. To je ujedno bila godina kada je Kasey Kahne potpisao za Hendrick, ali posto nije bilo slobodnog mesta do 2012. sezone, Kahne je "pozajmljen" Red Bullu za 2011. sezonu. Pobedio je na Phoenixu i zavrsio kao 14. u generalnom plasmanu.

Nakon 2011. sezone, Red Bull je zakljucio da se ne isplati takmiciti u NASCAR-u i povukao se. Tim je kupio novi BK Racing.

Red Bull je jedan od primera kako se novi tim ne moze graditi preko noci. Tim nije imao Truck ili Xfinity program i ubacili su vozace u Cup bez ikakvog stock car iskustva (Allmendinger i Speed). Vickers je prosao mnogo bolje sve dok nije imao zdrastvene probleme.

[Talladega_500]

Od svih aktivnih timova koji su osvajali titule, najduze je ceka Richard Childress Racing. Poslednju titulu su osvojili jos 1994. godine sa Dale Earnhardtom.

[Talladega_500]

Casey Atwood je bio mozda najveci talenat u zadnjih 20-ak godina koji nije uspeo u NASCAR.

Proslavila ga je voznja u tadasnjoj Busch (danas Xfinity) seriji. Tu je do danasnjeg dana najmladji vozac sa pol pozicijom (17 godina), a kada je pobedio na Milwaukee u 1999. sezoni, postao je najmladji pobednik u istoriji serije (rekord je kasnije nadmasio Joey Logano). U svojoj debi sezoni je vozio #27 Chevrolet za Brewco Motorsports, imao 2 pobede i zavrsio kao 13. u generalnom plasmanu. Vec tada je krenulo poredjenje sa Jeff Gordonom.

To mu je donelo posao u Cup u tada velikom Evernham Motorsports kada je imao samo 21 godinu. Ovaj tim je osnovao Ray Evernham (dugogodisnji crew chief Jeff Gordona, zajedno su osvojili 3 titule) i koristili su Dodge u povratku Dodgea u Cup. Nazalost, u svojoj rookie sezoni (2001.), Atwood se dosta mucio. Vozio je #19 Dodge i zavrsio tek kao 26. u generalnom plasmanu. Sledece godine je izgubio vozacko mesto od Jeremy Mayfielda i prebacen u Evernhamov satelitski tim Ultra-Evernham Motorsports. Zavrsio je tek kao 35. u generalnom plasmanu. To mu je bila poslednja puna sezona u NASCAR-u. U te 2 sezone je vozio 71 trku, bez pobede, 1 top 5 (3. mesto na Homestead Miami) i 3 top 10.

Pokusao je da se vrati u Xfinity, vozio je punu sezonu za FitzBradshaw Racing i ponovo za Brewco Motorsports i iako je imao par solidnih rezultata, niko vise nije zeleo da ga potpise. Njegova poslednja trka u NASCAR-u je bila u Xfinity u 2009. sezoni za Day Enterprises, zavrsio je kao 36. na Kansasu. Imao je 29 godina i od tada uglavnom vozi manja lokalna takmicenja na jugu.

[Talladega_500]

[Talladega_500]

Nije retkost da mnogi clanovi jedne familije istovremeno voze u NASCAR. U zadnjih 30-ak godina su to uradili braca Busch, Truex, Labonte, Wallace, itd.

Jedan od poznatijih slucajeva su braca Bodine. Bilo ih je trojica i svi su bili veoma uspesni.

Geoff je bio najuspesniji. Pobedio je 18 trka u Cup i vozio je za neke od najvecih timova (Hendrick, Junior Johnson, Bud Moore) pre nego sto je osnovao svoj tim. Tada je zapoceo njegov pad, posle cega se nikad nije oporavio.

Brett je isto imao svoj tim tokom 1990-ih godina nakon relativno dobrog pocetka karijere. Mnogo bolju karijeru je ostvario u Xfinity - u 3 godine je pobedio 5 trka i zavrsio kao 2. i 3. u generalnom plasmanu.

Najmladji od njih je Todd i vozio je sve do prosle sezone. Oprobao se i u Cup, ali je najbolji deo karijere imao u Xfinity i Truck. U Xfinity je pobedio 15 trka, u Truck je imao 22 pobede i osvojio 2 titule (2006. i 2010.).

[Talladega_500]

Najvise pobeda po decenijama:

50s - Lee Petty & Herb Thomas po 48
60s - Richard Petty 101
70s - Richard Petty 89
80s - Darrell Waltrip 57
90s - Jeff Gordon 49
00s - Jimmie Johnson 47
10s - Kyle Busch 40
20s - Kyle Larson 13

[Talladega_500]

[Talladega_500]

Tokom 1990-ih godina je odjednom postalo popularno napustati velike timove i osnivati sopstvene timove gde ce vlasnik biti i vozac. Nazalost, retko ko je uspeo u tome i trend je umro prakticno sve dok Tony Stewart nije presao u Haas CNC da bude vlasnik-vozac.

Neki konkretni slucajevi ...

Darrell Waltrip - napustio veliki Hendrick Motorsport posle 1990. sezone da osnuje Darrell Waltrip Motorsports. Prve 2 sezone je bio solidan (5 pobeda), ali se posle mnogo mucio. U 1996. sezoni je recimo zavrsio tek 29. u generalnom plasmanu, sto je bila katastrofa za jednog od najboljih vozaca u istoriji. Prodao je tim na kraju 1997. sezone.

Bill Elliott - napustio Junior Johnson & Associates posle 1994. sezone da osnuje Bill Elliott Racing. Tim je postojao 6 godina i nisu zabelezili ni jednu pobedu. Prodao je tim Ray Evernhamu na cijoj bazi je nastao Evernham Motorsport i Elliott je bio vozac.

Ricky Rudd - napustio Hendrick Motorsport posle 1993. sezone da osnuje Rudd Performance Motorsports. Tim je postojao 6 godina i Rudd je zabelezio 6 pobeda. U pocetku je imao solidan uspeh, posle je zavrsavao kao 22. i 31. u generalnom plasmanu. Prodao je tim posle 1999. sezone da predje u Yates Racing.

Brett Bodine - ruku na srce, on nije bio veliki vozac, ali je napustio veliki Junior Johnson & Associates posle 1995. sezone da osnuje Brett Bodine Racing. Tim je postojao 7 godina. Najbolji plasman u generalnom plasmanu mu je bio 24. mesto, a najgori 36. mesto.

Geoffrey Bodine - Brettov stariji brat, napustio je Bud Moore Engineering posle 1993. sezone da osnuje Geoff Bodine Racing. U 4 sezone je imao 4 pobede, ali nije zavrsio bolje plasiran od 16. mesta u generalnom plasmanu.

[Talladega_500]

Pre nekih 15-ak godina je vidjena velika invazija nekadasnjih open wheel vozaca u NASCAR. Vecina njih su dosli iz Indy, ali i iz drugih sportova. Dosli su uglavnom jer je zarada u NASCAR-u bila veca. Ni jedan nije ostavio znacajniji trag, a ovo su najveca imena.

AJ Allmendinger - Dosao je 2007. godine nakon tri sezone u Champ Car i jedini koji jos uvek vozi. Imao je tezak pocetak u novo-nastalom Team Red Bull. Posle je vozio i za Penske, gde je bio suspendovan jedno vreme jer je pao na testu za drogu, i seljakao se iz tima u tim i iz Cup u Xfinity. Zadnjih par godina je konacno nasao stabilnost u Xfinity i to mu je donelo posao u Cup za 2023. sezonu.

Juan Pablo Montoya - Osvojio je titulu u CART, ali je u NASCAR dosao nakon karijere u Formuli 1. Vozio je za samo jedan tim u NASCAR-u Chip Ganassi Racing / Earnhardt Ganassi Racing. Opstao je 7 sezona, ostvario 2 pobede, posle toga se opet vratio u open wheel (Indy).

Sam Hornish Jr - U Indy je osvojio 3 titule i pobedio 19 trka. Dosao je u NASCAR 2008. godine i potpisao za isti tim (Penske). Dosta se mucio, najbolji plasman u generalnom plasmanu mu je bio 26. mesto i to dok je vozio za Richard Petty Motorsport. Posle je za Penske vozio i u Xfinity gde je bio dosta uspesniji (5 pobeda).

Dario Franchitti - Jos jedna Indy legenda, osvojio je 4 titule i pobedio 21 trku. Pre toga je 6 godina vozio CART. U NASCAR je dosao 2008. sezone za Chip Ganassi Racing, ali je opstao samo pola sezone zbog nedostatka sponzora. Vozio je svega 10 trka i u 9 od tih 10 trka je zavrsio na 30+. poziciji. Posle se opet vratio u Indy.

Patrick Carpentier - Posle 9 godina u CART i Indy (gde nije bio preterano uspesan), dosao je u NASCAR 2008. sezone za Gillett Evernham Motorsports. Nije opstao ni jednu sezonu, najuren je 6 trka pre kraja te sezone zbog losih rezultata. Posle je vozio trke tu i tamo.

Jacques Villanueve - Verovatno najpoznatije ime na listi posto je bio sampion Formule 1 1997. godine. U NASCAR je dosao 2007. godine i vozio samo pet trka, uglavnom za nizerazredne timove.

[Talladega_500]

[Talladega_500]

U 2005. sezoni playoff (ili kako se tada zvao Chase for the Cup) je imao samo 10 pozicija. Posle 26 trka prvih 10 u generalnom plasmanu (bez obzira na broj pobeda) su ulazili u Chase for the Cup i onda bi se vozile preostalih 10 trka (bez procesa eliminacije).

Ono sto je zanimljivo je podatak da je od tih 10 pozicija - cak 5 bilo za vozace Roush Fenway Racing. Za tim su tada vozili Matt Kenseth, Carl Edwards, Greg Biffle, Mark Martin i Kurt Busch. Tim je pobedio 16 od 36 trka, ali nisu uspeli da osvoje titulu. Sampion je bio Tony Stewart, a Roush je popunio pozicije 2-3-4-7-10. Tu treba spomenuti da je 10.-plasirani Kurt Busch bio suspendovan na zadnje 2 trke u sezoni nakon sto je uhapsen. To je ujedno bila sezona kada je Roush na Homestead Miami zavrsio 1-2-3-4, sto se desilo samo 2 puta u celoj NASCAR istoriji.

[Talladega_500]

Hershel McGriff je pre neki dan usao u NASCAR-ov Hall of Fame. Njegova najbolja sezona je bila 1954. kada je pobedio 4 trke i zavrsio kao 6. u generalnom plasmanu.

Ali McGriff je najpoznatiji po tome sto cuva rekord kao najstariji vozac u nekoj od NASCAR serija. Rodjen je 1927. godine i 2018. godine je vozio trku u tadasnjoj K&N Pro Series West (danas ARCA West). Zavrsio je kao 18. na Tucson Speedway. To znaci da je taj dan imao 91 godinu i na taj nacin je apsolutni rekorder.

[Talladega_500]

Povezano sa jucerasnjom pricom...

[Talladega_500]

Oglas - Chevrolet Monte Carlo iz sredine 1990-ih godina. Napravio ga je Hendrick Motorsport za testiranje, ali nikada nije koriscen na trci.

https://bringatrailer.com/listing/chevr ... lo-nascar/